Кад проговори прошлост — Козара више не ћути
Пише: Зоран М. КОС
О Преображење 2026. године
На порталу „Српско питање“ започео је фељтон о Козари.
И већ на почетку — питање које није лако поставити:
ДА ЛИ ЈЕ НА КОЗАРИ БИЛО КЛАЊА?
Ако јесте — ко је клао?
Ко је на Козари носио нож?
Ко га је употребљавао?
И колико смо о томе деценијама ћутали?
Не говоримо о усташама. Њихова улога у трагедији Козаре и њеног српског православног становништва није тема за релативизацију.
Питање се отвара тамо где је историографија, али и наша јавност, много мање спремна да поставља питања:
партизани и четници.
Ко је од те две војне формације на Козари починио више злочина клањем? над људима?
Или је, можда, и само питање постављено погрешно?
Зато овај фељтон није написан да би некога унапред осудио.
Напротив.
Позивам све који знају, истражују или поседују документе, фотографије, архивску грађу и сведочанства да ми помогну — или да оборе моје ставове.
Али не политичким паролама.
Доказима.
Отварамо и друга питања:
Шта је истина, а шта мит?
Шта се заиста догодило у пробоју преко Патрије?
Шта је са остављеним рањеницима?
Где су били, ко их је оставио и шта се потом догодило?
Како су настајали и мењали се споменици и меморијална места?
Ко је трагедију Козаре — тада и данас — користио за пролазне дневнополитичке потребе?
И још једно питање које је готово немогуће не приметити:
Зашто се у медијским текстовима о Козари реч „четник“ понекад помиње више него реч „усташа“ — или јој је по учесталости веома близу?
Има ли за то историјско објашњење?
У фељтону ће и ово питање бити разматрано кроз призму више научних радова који се баве односима и сарадњом усташких и четничких структура.
Не тражимо удобну истину.
Тражимо проверљиву истину.
Ако имате фотографију — покажите је.
Ако имате документ — објавите га.
Ако знате нешто што руши мој став — оборите га чињеницама.
Ништа лично.
Никаква освета историје.
Само једно питање које би требало да буде изнад свих наших подела:
ШТА СЕ ЗАИСТА ДОГОДИЛО НА КОЗАРИ?
Јер Козара није ничије политичко власништво.
Козара припада својим мртвима.
А мртви не траже нашу политику.
Траже истину.
ФОТО: Зоран М. КОС
