Ко је увјерио српске политичаре да је боље да се у Сарајеву суди муслиманима који су убијали Србе?
Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ
Уопште није чудно што се на Суду БиХ, од његовог формирања па до данас, и не покушавају доказати злочини Муслимана из Сребренице над Србима у Сребреници и селима око Сребренице. Морали би се тужиоци и судије суочити са Конвенцијом о геноциду из 1948. године у којој се говори о уништењу једног народа на нивоу државе, па и са тезом о „локалном геноциду“ Комисије експерата УН-а коју је Савјет безбједности наметнуо судијама Трибунала у Хагу.
Иако је правна препорука о „локалном геноциду“, због политичких притисака из Њемачке и држава које су је подржавале, била намијењена само за суђење Србима, на њу би се, ипак, као и на пресуде Хашког трибунала које су почивале на њеној примјени, морали позивати тужиоци Тужилаштва БиХ и судије Суда БиХ приликом подизања оптужница и доношења пресуда за све оне који су убијали и истријебљивали Србе у свим дијеловима Босне и Херцеговине. Нарочито када је у питању етничко чишћење Сребренице од Срба које су спровели Муслимани у том граду, и низа локалних геноцида у српским селима око Сребренице које су организовали и починили Муслимани из Сребренице.
Нажалост, муслиманска политика коју су у рату спроводили Насер Орић и Атиф Дудаковић, а која се огледа у Дудаковићевим реченицама: „Побити све што се испред вас нађе. Да их једном заувијек протјерамо са ових простора!“, још увијек има доминантан утицај на сва политичка и правна збивања у БиХ. То и јесте главни разлог зашто нико од Муслимана из Босне и Херцеговине није ни оптужен, а не пресуђен за геноцидну намјеру према Србима у БиХ.
Протјеривање Срба са више од 50% територије БиХ и локалне геноциде над Србима у сребреничком крају, не желе ни да спомену. Успјели су носиоци те политике и српске политичаре из Републике Српске да убиједе да је за Србе боље да се на суду у Сарајеву суди Муслиманима који су убијали Србе, неголи у судовима Републике Српске.
ФОТО: фејсбук
