Бановина Хрватска као прото-НДХ

Институционална и паравојна припрема геноцида над Србима (1939-1941)

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

Припрема за геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској 1941. године није започела тренутком проглашења ове монструозне творевине, нити је била искључиви производ њемачке окупације. Физички, институционални и друштвени темељи за касније систематско уништење српског народа ударени су управо током постојања Бановине Хрватске (1939-1941), када су створени сви потребни механизми – од паравојних формација и локалних институција до дубоке идеолошке радикализације и индоктринације хрватског друштва.

Споразумом Цветковић-Мачек од 26. августа 1939. године створена је Бановина Хрватска са широком аутономијом, која је у пракси функционисала као држава у држави. Хрватска сељачка странка (ХСС) Влатка Мачека преузела је комплетну управу, судство, просвјету и локалну полицију.

Интервенцијом бана Ивана Шубашића и ХСС-а, органи реда очишћени су од Срба и прокраљевских кадрова. Сеоска аграрна реформа из 1920-их проглашена је „србизацијом хрватске земље“, чиме су солунски добровољци и колонисти легитимисани као „окупатори“ које треба протјерати или неутралисати.

Улога Хрватске сељачке и грађанске заштите!

Окосница будућег хрватског усташког и домобранског апарата била је Хрватска сељачка и грађанска заштита (ХСЗ) – партијска милиција ХСС-а која је формирањем Бановине Хрватске легализована као помоћна полицијска снага са преко 200 000 чланова под оружјем.

Заштита је послужила као мост између Мачекове умјеренo-националистичке политике и екстремног усташког франковачког крила. Франковци и ране усташке ћелије масовно су се инфилтрирали у редове Заштите управо на подручју Славоније, Подравине и Западног Срема, претварајући је у отворено антисрпску паравојску.

Ескалација насиља и инциденти у Славонији (1939–1941)!

Током 1939. и 1940. године у славонским и сремским селима спровођен је систематски терор над српским становништвом, са посебним фокусом на солунске добровољце, Соколска друштва и Српску Православну Цркву. Навешћемо само неке од примјера:

– Славонски Батинци (код Подравске Слатине): Као истакнуто добровољачко село, Батинци су били под константном опсадом хрватске Заштите. Биљежени су ноћни упади у српске куће, одузимање трофејног и личног оружја солунцима, пребијања сеоских кметова и демонтирање државних и соколских обиљежја.

– Добровољачка насеља око Осијека, Вуковара и Винковаца (Шиповача, Силаш, Вера и друга): У овим селима хрватска Заштита је физички спречавала српске сељаке да обрађују сопствена имања. Биљежене су оружане засједе, паљење усјева, отимачина стоке и физички сукоби са смртним исходима.

– Сибињ (код Славонског Брода): Упади у локални Соколски дом имали су карактер ритуалног понижења – изношене су и јавно спаљиване српске тробојке, слике краља Александра, док су спомен-плоче палим борцима Првог свјетског рата разбијане чекићима.

– Борчин и околина Славонске Пожеге: Дошло је до самовољне „ревизије аграра“ гдје су хрватски заштитари уз подршку ХСС-ових општинских чиновника избацивали српске породице из кућа, физички их злостављали и присилно им одузимали имовину.

– Гаћиште (код Вировитице): Локални Срби су у овом периоду били приморани да закопају спомен-бисту краљу Александру I Карађорђевићу како би је сачували од вандализма хрватске Заштите. Скрнављења православне цркве у Гаћишту у јесен 1939., попут ломљења кандила и лупања прозора, третирана су од стране локалне бановинске полиције као „обичне сеоске размирице“.

Улога Франковаца и стварање несносне србомржње!

Преко ХСС-ове штампе (Hrvatski dnevnik, Hrvatski narod) и локалних проповиједи, Срби су системски дехуманизовани. Називани су „угњетачима“, „туђинским елементом“ и „терористима“.

Франковачки елементи су ову атмосферу искористили за мобилизацију широких слојева хрватског становништва. Насиље над Србима није било санкционисано – судови Бановине су редовно ослобађали припаднике хрватске Заштите за пребијања или убиства Срба, чиме је створена клима потпуне некажњивости.

Април 1941: Прелазак са припреме на реализацију!

Када су Силе Осовине напале Краљевину Југославију у априлу 1941. године, цјелокупан апарат Бановине Хрватске ставио се на располагање Анти Павелићу:

Хрватска Сељачка заштита је иза леђа Југословенске војске разоружавала јединице, хапсила српске официре и пресјецала комуникације широм Славоније и других крајева бановине.

И прије него што су њемачки тенкови ушли у Загреб, Бјеловар и Осијек, Хрватска Заштита је већ заузела све државне институције. Самим проглашењем НДХ 10. априла 1941, Хрватска сељачка заштита је преименована и инкорпорирана у Оружништво и Усташку војницу.

Дакле, НД Хрватска није настала на празном простору нити је била искључиво импортована фашистичка идеација. Она је била логичан наставак и проширење институционалног, паравојног и друштвеног оквира који је кроз Бановину Хрватску темељно припремио хрватско друштво за геноцид над Србима 1941. године.

На фотографији су припадници Хрватске сељачке и грађанске заштите Бановине Хрватске

ФОТО: фејсбук