Београдски пашалук није био „граница Србије“
Пише: Дане ИВАНОВИЋ
Последњих година по друштвеним мрежама често круже карте такозваног Београдског пашалука, уз поруке којима се покушава представити да је то била некаква „права“ или историјска граница Србије.
То је погрешно тумачење историјске карте.
„Београдски пашалук“ није био српска држава, нити је његова граница представљала етничку или историјску границу српског народа.
Назив „Београдски пашалук“ уобичајен је назив за Смедеревски санџак, административно-територијалну јединицу Османског царства. Османлије су своје огромно царство делиле на ејалете, санџаке, кадилуке и друге управне јединице. Границе тих јединица одређивала је османска власт према својим војним, управним и пореским потребама.
Другим речима: то су биле административне границе Османског царства, а не границе Србије.
Српско становништво живело је далеко изван Смедеревског санџака — у Босни и Херцеговини, Старој Србији, Косову и Метохији, Рашкој области, Црној Гори, Хабзбуршкој монархији и другим областима. Зато карта једне османске административне јединице не може бити карта распрострањености Срба.
Београдски пашалук је, међутим, изузетно важан за историју обновљене Србије. Управо на простору Смедеревског санџака избио је Први српски устанак 1804. године, а после Другог српског устанка 1815. постепено се развијала српска аутономија. Хатишерифима из 1830. и 1833. аутономна Кнежевина Србија добија јасније уређен положај и територијално проширење.
Зато, када следећи пут видите карту Београдског пашалука са поруком: „Ево колика је тада била Србија“, сетите се једноставне чињенице:
На тој карти није приказана граница Србије. Приказана је граница једне административне јединице Османског царства.
Историјске карте имају смисла само ако знамо шта је на њима заиста приказано, из ког периода су и какву је функцију та граница имала.
Историја се не чита по боји на карти — него по изворима и контексту.
ФОТО: фејсбук
