Смрт генерала Младића потврдила суморну будућност БиХ
Пише: Борис КНЕЖЕВИЋ/српскаинфо
Вијест о смрти бившег команданта Војске Републике Српске, генерала Ратка Младића, показала је колико је БиХ дубоко подијељена држава.
Након што је прекјуче објављено да је генерал Младић преминуо у притворској јединици Хашког трибунала у Холандији, та информација изазвала је потпуно супротне реакције у јавности Републике Српске и Федерације БиХ.
Док су политички лидери у Српској слали изразе саучешћа поводом смрти генерала Младића, већина политичара из Федерације БиХ није скривала отворено наслађивање због вијести да је Младић преминуо у Хагу.
– Креп’о је ратни злочинац. Креп’о је Ратко Младић. Осуђени геноцидаш, доживотни робијаш и један од најзлогласнијих ратних злочинаца које је Европа видјела након Другог свјетског рата – написао је на друштвеним мрежама министар одбране БиХ, Зукан Хелез.
Неукусна реакција актуелног министра одбране БиХ на смрт генерала Младића изазвала је бројне реакције у српској јавности, а посебно су упечатљиве оне које истичу да чак ни најжешћи српски радикали нису користили ријеч „креп’о“, када је, на примјер, преминуо ратни бошњачки лидер Алија Изетбеговић, који је у перцепцији Срба у БиХ остао као највећи и искључиви кривац за избијање грађанског рата у БиХ.
Професор Филозофског факултета у Сарајеву, Енвер Казаз, за Српскаинфо истиче да ниједан рат, па тако ни протекли рат у БиХ, у симболичком смислу, никад није завршен.
– Чак је и у Њемачкој, након завршетка Другог свјетског рата, наметнута прича о историјским фактима када је та земља потучена до ногу. Због тога је ово узалудна тема – каже Казаз за Српскаинфо.
У БиХ, како истиче, у посљедних 30 година нису престале да живе националистичке идеологије.
– Дјеца наше дјеце ће причати исте приче које ми данас причамо. Американци још нису разјаснили све детаље из америчког грађанског рата – истиче Казаз.
Вучић о сахрани Младића “Ако породица хоће сахрану у Србији, помоћи ћемо”
Барут за неке нове нове сукобе на Балкану, према његовим ријечима, и даље постоји.
– Не ратује се због симбола, већ због територије и ресурса. Симболи су само изговор за рат. У овом брзом времену мржња се гура у први план, али рат се покреће онда кад неко мисли да је пуно јачи. Човјечанство је и даље забрињавајуће неуко. Европа, која је тобоже образована, има болесну русофобију. Сваки национализам, па и овај балкански, не жели признати своје злочине нити признати геноцид – истиче Казаз.
Уздизање ратних злочинаца у хероје је алатка којом се, тврди он, ментално покорава нација у цјелини.
– То води у најгори облик пропалог друштва – истиче Казаз.
Бивши каријерни дипломата и стручњак за међународне односе из Београда, Срећко Ђукић, истиче да је три деценије након завршетка рата у БиХ дошло коначно вријеме да народи који живе у БиХ постигну компромис око најважнијих питања.
– Жао ми је што ти народи, судећи према реакцијама на бројне догађаје који коријене вуку из протеклог рата, изгледа да ништа нису научили – каже Ђукић за Српскаинфо.
Он тврди да је обичним људима „доста и превише“ сталног подсјећања на оно шта су „једни другима радили“.
– Сви ти хероји, без обзира којем народу припадали, нису донијели ништа добро БиХ и грађанима који тамо живе – истиче Ђукић.
Подсјећамо, Ратко Младић је одлуком тадашње Скупштине српског народа у БиХ 12. маја 1992. постављен на дужност начелника Главног штаба Војске Републике Српске.
Новембра 1996. године, указом тадашње предсједнице Републике Српске Биљане Плавшић, генерал Ратко Младић смијењен је са мјеста команданта Главног штаба ВРС и није именован за начелника Генералштаба, под притиском међународне заједнице и Хашког трибунала који су га теретили за наводне злочине над Бошњацима у Сребреници.
Хашко тужилаштво је 1995. године оптужило Младића за ратне злочине у БиХ, а ухапшен је 26. маја 2011. године у Лазареву код Зрењанина, након чега је изручен Хашком трибиналу.
Судски процес против генерала Младића почео је у Хашком трибуналу 3. јуна 2011. године, а у јулу 2022. године осуђен је на доживотну казну затвора због наводног геноцида и злочина против човјечности у БиХ.
ФОТО: фејсбук
