Бели Манастир највеће српско место у Барањи
Пише: Милош СТОЈАНОВИЋ
Бели Манастир, највеће српско место у Барањи, није никакав „Бијели Самостан“. Већ нам само име довољно говори чије је то тло.
Иако су Барања и Бели Манастир 25. новембра 1918. године изгласали уједињење са Србијом и били њен саставни део, данас се налазе у Хрватској, захваљујући вештачким Титовим границама.
Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи донела је одлуку о уједињењу са Србијом. Срем је то учинио дан раније. Од тих крајева, једино је данас Барања изван Србије.
Комунистички режим не само да је одвојио Барању и припојио је Хрватској, већ је Србима натоварио и терет зван АП Војводина, административну кошуљу која и даље стоји као симбол одвојености од матице.
А Бели Манастир није случајно добио име.
На том месту је постојао српски манастир Светог Преображења Господњег, по коме је цела варош и добила име.
Према записима из 1723. године, у њему је било мноштво српских монаха. Тих година, у вихору аустро-турских ратова и великих сеоба, долазило је до сукоба између Срба лојалних Бечу и Мађара који су тражили независност, али без Срба.
У једном од мађарских напада, игуман Преображењског манастира није желео да напусти олтар док не заврши Литургију. На путу ка Баји је убијен код малог извора који је касније постао чудотворан. Срби су ту подигли бунар и чесму, где су се вековима окупљали болесници свих вера тражећи исцељење.
Манастир је у том нападу порушен, али су се његове рушевине виделе још средином 19. века. О његовој судбини сведочи запис у архиву Баје, где се помиње „грчко-несједињени“ (православни) манастир у Барањи.
Данашња варош настала је 1810. године под именом Pélmonostor (Барањски Моноштор), а 1923. године добила је своје право име Бели Манастир.
Српско присуство је овде старо и дубоко. Православни храм Светог Архангела Михаила подигнут је још у 17. веку. Постојала је српска школа, културни центар и богата српска заједница.
Из Белог Манастира потекао је и Милан Кашанин, отац српске историје уметности.
Повест није туђа реч, не поклањајмо је другима!
ФОТО: фејсбук
