Писмо монаха Романа монаху Арсенију
Пише: Монах Роман
Хришћанство није религија удобног ћутања.
Осуда је једно, а разобличавање друго, без злобе из љубави према истини.
Расуђивање са братским жаљењем није осуђивање.
Жалим те братски монаше Арсеније, тебе који нечасно носиш мантију и скрнавиш манастир Рибницу у коме се налазиш.
Није у Ратку Младићу био демон како ти тврдиш, већ у теби који те инспирише да снисходљиво и полтронски не смеш да проговориш о екуменизму, унијатству и издаји православља у Београдској Патријаршији да не би изгубио привилегије и увредио своје менторе Порфирија Перића, Иринеја Буловића, Игњатију Мидића, и осталу братију (част изузецима).
Литургија је установљена Духом Светим. То није људска творевина са којом се може експериментисати, а ти се усуђујеш да је мењаш.
Сматраш себе мудријим од Духа Светога. Издао си мученика Владику Артемија, поред свог зла које су му учинили Атанасије Јефтић и
Амфилохије Радовић (носилац папског крста и прстена) да би се додворили Борису Тадићу и Бајдену. Пред крај живота су га невиног
развлачили по судовима. Издао си и монашки завет сиромаштва и заљубио у скупоцени џип, јер ти је далеко Београд да би путовао аутобусом. Далеко си од пута којим су прошле уморне ноге светитеља. Слике које сликаш у манастиру – та чудовишта су рефлексија твоје душе коју инспирише демон. Ти који си глумио хипика и кукавички бежао од стварности да помогнеш Србију када јој је било најтеже, немаш морални кредибилитет да осуђујеш Ратка Младића и твоју генерацију која је крварила и гинула на ратишту да би заштитила српску нејач од терориста и муџахедина. Није Младић убијао муслиманску децу и жене, док су злочинци заједно са Насером Орићем, убијали децу, жене, силовали, секли главе заробљеним Србима, палили куће. Насеров борац – муслиманка (жена-монструм) масакрирала је српског дечака који се вратио кући због пса. Нико од присутних муслимана није се њој успротивио док је Младић за то време њихову децу и жене аутобусима возио на безбедно подручје. Жена-монструм се сада слободно шета Тузлом и нико јој ништа не замера, то је слика њихове правде.
Ми Срби поштујемо туђу бол, а они нашу деградирају свирепом мржњом. Није то мој говор мржње, него гола истина. Историја сведочи да су они на српско добро увек узвратили ножем (част изузецима).
Зашто се Арсеније идентификујеш са српским изродима Ацом Лукасом који је у кафани седео пред Насером Орићем, и сличнима.
Твоје беседе и оне лисице Рафаила Бољевића су перфидно срачунате на замагљивање истине (издају православља). Тешко је изаћи из самообмане, на вратима стоји стражар лукавство, среброљубље, славољубље, и сластољубље.
На концерту усташког певача Томсона арлаучу за дом спремни. Славе Олују, ти квазибранитељи домовине од српске сиротиње, стараца и деце. Усташко клизаво-љигаве кукавице које славе Павелића, највише им смета што се Србија на један достојанствен начин опростила од свог јунака Ратка Младића. Зашто се Арсеније солидаришеш са њима? Срам их било све који су те слушали када си нечасно блатио Ратка Младића. Нико није смео да ти каже: лажеш Арсеније (нећу да кажем монаше), јер монаси треба да сведоче истину. Онај који лаже, из њега избија духовни смрад. Он је проводник духа лажи. Једина исправна опција је пред тобом, да се искрено покајеш, што ти од срца желим. Ако се покајеш, узеће ти манастир и џип, јер више нећеш бити њихов сабрат у издаји православља. Бићеш у маленој, скромној монашкој ћелији срећан јер си се вратио на Христов пут истине и цела васиона ће се радовати са тобом.
Помолимо се за душу уснулог раба Божијег, Ратка Младића, да му Бог опрости грехе вољне и невољне, и подари Царство Небеско молитвама Пресвете Богородице и свих Светих догодине у Призрену.
ФОТО: фејсбук
