Муслимански политичари су, у борби против Срба, злоупотребљавали печате Босне и Херцеговине!
Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ
Из неког разлога моја јучерашња објава „Предратне и ратне манипулације муслиманских политичара печатима Босне и Херцеговине – Увијек против Срба“ није стигла до већег броја читалаца. Као да је неко у Фејсбуку успио да блокира њено појављивање. С обзиром на то да ми је та објава врло важна у дочаравању комплетне политичке слике из предратне и ратне БиХ, поновићу неке реченице!
Иницијатива Клауса Кинкела са Лондонске конференције, о којој сам писао, покренула је правне и дипломатске активности унутар Савјета безбједности Уједињених нација. У наредном периоду, заобилазећи генералну скупштину Уједињених нација, Савјет безбједности, позивајући се на Поглавље VII Повеље УН-а, усваја Резолуцију 780, Резолуцију 808 и Резолуцију 827. Те три резолуције су омогућиле оснивање и почетак рада Хашког трибунала.
Период од 6. октобра 1992. године и усвајања Резолуције 780 па до 22. фебруара 1993. године и усвајања Резолуције 808, јесте период у којем су у Комисију експерата УН-а из Сарајева форсирано стизали бројни извјештаји и обавјештајни подаци, једнострано обрађени у „Државној комисији за прикупљање чињеница о ратним злочинима Републике БиХ“.
Комисија експерата УН-а била је кључна карика коју је Клаус Кинкел користио као аргумент за своју иницијативу, јер су њени извјештаји, како је тврдио њемачки министар, пружили неопходне доказе о „распрострањеним злочинима“ (оптужује Србе) у Босни и Херцеговини и били потребни за политичку одлуку о оснивању суда.
Кинкелова Њемачка била је врло гласна, инсистирајући на томе да суд мора имати овлашћење да суди и за геноцид и за злочине против човјечности, што је била директна подршка квалификацијама које је Сарајево износило у Уједињеним нацијама, а и сам Кинкел се ангажовао на писању текста Статута Хашког трибунала.
У својој књизи „Република Српска од идеје до Дејтона“ писао сам о телефонском разговору Кинкеловог претходника на мјесту њемачког министра иностраних послова Дитриха Генешера и Алије Изетбеговића, обављеног 13. октобра 1991. године, у којем Геншер тражи од Изетбеговића да, у Холандију на састанак са министрима ЕУ, донесе „овјерену одлуку бх. Скупштине да жели сувереност Босне и Херцеговине“. Било је то дан уочи прегласавања Срба у Скупштини БиХ. Истог дана је Авдо Чампара, генерални секретар Скупштине БиХ, на превару узео скупштински печат од Милоша Савића, секретара Скупштине БиХ (Милош Савић је био задужен за печат Скупштине БиХ), којим је овјерио нелегално усвојени „Меморандум о суверености БиХ“. Од тог дана су муслимански политичари из БиХ почели да манипулишу службеним печатима Босне и Херцеговине. Увијек против Срба.
ФОТО: фејсбук
