Јасеновац — нерођени србски народ
Пише: Српскопитање
Шта заиста значи страдање око 800.000 невиних жртава у Јасеновцу.
То је 10 градова величине Крушевца или Чачка. Замислите градове са свим њиховим кућама, децом у клупама, занатлијама и породицама — да у њима не остане ни један једини живи створ, потпуно празни и пусти. То је једнако томе да за неколико година потпуно нестане данашњи Нови Сад и Ниш заједно, са свим њиховим предграђима, приградским селима и бебама у породилиштима.
Више од 800 школских одељења. Међу јасеновачким жртвама бележи се и више од 20.000 именом и презименом идентификоване деце угушене у пеленама, заклане или уморене глађу и болестима у специјализованим дечјим логорима (Јастребарско, Сисак, Стара Градишка). То је читава једна генерација која није дочекала да научи ни прво слово, да заигра фудбал или коло, нити да изговори прву реч. Да су та деца преживела, само њихови директни потомци чинили би данас град од преко 150.000 младих људи.
Најстрашнија димензија геноцида није само у томе колико је људи убијено тада, већ колико се Срба због Јасеновца никада није родило. Утопљена је читава будућност Поткозарја, Баније, Кордуна, Лике, Славоније и Херцеговине. Када усташе у једном селу закољу мајку, оца и њихово троје деце, ту није угашено 5 живота — угашено је њихово потомство за наредних десет векова.
Ако претпоставимо да би свака од 800.000 жртава кроз наредне три генерације (синови, унуци, праунуци) имала у просеку само по два потомка, долазимо до математичке суровости: Србски народ је у Јасеновцу и систему НДХ оштећен за преко 3 до 4 милиона нерођених душа. Без Јасеновца и геноцида у НДХ, србски народ би данас на својим вековним просторима западно од Дрине био демографски моћан, бројчано дупло већи и народно неуништив.
Ако би свих 800.000 мученика стали у једну колону, држећи се за руке или корачавши корак по корак (један човек на сваки метар), та колона би била дугачка 800 километара. То је колона која се протеже од Београда, преко Бања Луке и Загреба, све до Љубљане. Да та колона мученика у тишини пролази поред вас, дан и ноћ, без престанка — требало би да седите и гледате у њих читавих 10 дана и 10 ноћи да би сви прошли.
У овде наведеним областима (нарочито око планине Козаре) постојала су читава села у којима након 1945. године деценијама није било регрута за војску, јер није било деце рођене у ратним годинама, нити родитеља који би их родили. У десетинама сељачких задруга и засеока прекинуте су све породичне лозе и презимена која су ту трајала још од средњег века и времена пре османских освајања. Села у којима су вековима одзвањали дечји гласови и црквена звона претворена су у шуме и шикаре, а кућишта су зарасла у коров.
Јасеновац није био обичан ратни логор, нити нуспроизвод сукоба. Он је био фабрика за затирање читавог једног народа, замишљена да пресече биолошки, духовни и историјски континуитет Срба западно од Дрине.
Када кажемо 800.000 — не кажемо само број. Кажемо: нестала је читава једна Србија која је требало да живи, да ствара, да има своје научнике, песнике, ратнике и домаћине, а чији је цео свет заустављен и закопан у мочварној земљи поред Саве.
Извор: Фејсбук страница Православни манастири и цркве
ФОТО: фејсбук
