Филм „Златни рез 42 – дјеца Козаре“ – један поглед (фото)
Пише: Василије КАРАН
Василије Каран је српски књижевник, професор српског језика и бивши новинар, рођен 1934. године у Међувођу, чије је рано дјетињство трајно обиљежено страхотема Другог свјетског рата и преживљавањем у козарској дивљини. Током своје плодне каријере објавио је 43 књиге са преко педесет дјела, освојивши чак двадесет књижевних награда, међу којима се истиче Повеља за изузетан књижевни допринос очувању традиције Козаре и Поткозарја додијељена 2025. године. Његово изражајно стваралаштво дубоко је посвећено сјећању на страдања српског народа, али кроз живописне судбине људи и пејзажа увијек шаље снажну поруку да након сваке мрачне ноћи долази свијетла зора.
Пред промоцију филма у Бањалуци: Рајко Миљевић, Милутин Буразор, Перица Бундало, Василије Каран и Зоран М. Кос / Фото: Славко Басара, уредник портала „Српско питање”
Писац Василије Каран / Фото: Зоран М. Кос
Филм великог свјетског филмског редитеља Лордана Зафрановића је једна снажна, увјерљива и истинита историјска прича која говори о страдањима дјеце Поткозарја. Сцене филма су јаке, масовне и истините, да се емотивном гледаоцу, док гледа овакву филмску причу, леди крв. Угао из ког филмска камера снима сцене својеврсно је умјетничко достигнуће.
Василије Каран пред саму премијеру у Спортској дворани „Борик” / Фото: Зоран М. Кос
Велико интересовање публике: Бројни посјетиоци и званице на премијери у Спортској дворани „Борик”, Бањалука / Фото: Зоран М. Кос
Крах цивилизације испричан је оком Лордана Зафрановића с циљем да се отме од заборава усташка кама. Ова филмска прича нуди садашћој цивилизацији језива дешавања која су ван људског ума, која треба, али и морају да нас уче, да опомињу и тим враћају разуму, међуљудској слози и хармонији, које још увијек нема у оној снази која мора да нас враћа разумним и већим цивилизацијским вриједностима.
Промоција филма „Златни рез 42 – Дјеца Козаре” пред бањалучком публиком / Фото: Зоран М. Кос
Редитељ овакве филмске приче потврдио је своја умјећа и по томе што је цијелу филмску пројекцију груписао по сличним историјским дешавањима. Жестина сваке сцене је усаглашена са свим оним усташким поступцима. Повлачења усташких војних формација и долазак ослободилаца јесте онај еликсир који у очима гледаоца чини праву једну слаткост оваквог филма.
Кадар из филма (долазак ослободилаца) на великом платну у дворани „Борик” / Фото: Зоран М. Кос
Страдање Козаре и Поткозарја само су онај међуљудски крах ког данашњем човјеку није лако испричати, приближити његовом оку, срцу и души сва она дешавања на Козари и цијелом поткозарском простору.
Василије Каран уручује своја два романа о Козари редитељу Лордану Зафрановићу након пројекције / Фото: Зоран М. Кос
Редитељ Лордан Зафрановић и део филмске екипе поздрављају публику у дворани „Борик” / Фото: Зоран М. Кос
Део глумачке екипе филма „Златни рез 42 – Дјеца Козаре” на сцени током одјавне шпице / Фото: Зоран М. Кос
Приредио и уредио: Зоран М. Кос
Напомена: Текст је ауторско дјело Василија Карана и нужно не одражава ставове приређивача, уредника нити уредништва портала „Српско питање”.
Редакција портала подсјећа читаоце да смо о овој теми писали у три наврата. Раније објављене текстове и репортаже можете погледати на сљедећим линковима:
1: Дјеца у ратном вихору и анатомија геноцида – како је настао сценарио филма Дјеца Козаре
2: Шта нам заправо говори Златни рез 42
ФОТО: Зоран М. КОС
