Медијска аристократија и побуна елите, од Лашовог упозорења до дехуманизације неистомишљеника на Н1 и Новој С
Пише: Спасоје ТОМИЋ
Примјењујући Лашову парадигму на савремени друштвено-политички контекст у Србији, јасно се види како се ова „нова аристократија“ репродукује првенствено кроз медијске центре моћи, међу којима посебно мјесто заузимају телевизије и портали Н1 и Нова као и медијски концерн Вијести у Црној Гори.
Лаш је тврдио да се нова професионална и менаџерска класа физички и ментално одвојила од сопственог народа. Живећи у затвореним медијским и невладиним кастама, изоловани од егзистенцијалних проблема са којима се суочавају радничка класа, средњи слој и пензионери, ови кругови су потпуно изгубили осјећај за друштвену одговорност и солидарност.
У српском контексту, медијски концерни Н1 и Нова С функционишу управо као упориште те отуђене елите. Кроз своје уређивачке политике, ови медији су се позиционирали не као објективни хроничари већ као ексклузивни тумачи наводне исправности и једине „истине“. Они дјелују као инструменти једне арогантне мањине која убјеђује себе у сопствену супериорност, а сваки друштвени процес који измиче њиховој контроли третирају као аномалију коју треба медијски уништити или маргинализовати.
Стратегија ових медијских кругова у процесу дестабилизације земље почива на методичној дехуманизацији неистомишљеника. Када се већинско становништво дрзне да мисли својом главом и подржи политику која не одговара страним центрима моћи и домаћој олигархији, оно постаје мета непрестаног етикетирања.
Умјесто аргументованог политичког дијалога, Н1 и Нова С пласирају наративе којима се већински народ представља као необразован, манипулисан или цивилизацијски заостао. Оваква медијска матрица има само један циљ а то је делигитимизовати вољу већине и створити лажну атмосферу кризе. Улични протести и притисци се у том амбијенту не користе као израз некаквог незадовољства, већ као инструмент тортуре којом мањина покушава да наметне своју вољу институцијама и грађанима.
Лаш је упозоравао да се савремена меритократија изродила у нови облик аристократије, гдје се диплома, финансијска моћ или медијски монопол користе као алиби за презир према остатку друштва. Грантопрежи, невладини активисти и поједини медијски уредници са поменутих телевизија убјеђени су да им због њихове „просвијећености“ припада право на владавину без избора и легитимитета.
Међутим, сваки покушај дестабилизације Србије кроз медијску манипулацију и потпаљивање сукоба суочава се са неумољивом чињеницом изборне стварности. Колико год се трудили да етикетирају народ и оспоре му достојанство, суверенитет остаје тамо гдје му је и мјесто а то је у рукама грађана.
Лашова „побуна елите“ на овим просторима доживљава свој потпуни фијаско, јер ниједно медијско загађење не може побиједити чисту снагу и слободну вољу једног народа који одбија да му било ко са стране или из затворених београдских кругова двојке кроји судбину.
То ће уосталом показати грађани на изборима.
ФОТО: фејсбук
