Град на Врбасу и његове љепоте – некадашње
Извор: фејсбук
Бања Лука је почетком 1980-их година с пуним правом носила епитет једног од најзеленијих и најуређенијих градова у бившој Југославији. Тај статус није био само ствар локалног поноса, већ званично призната и надалеко препозната вриједност урбанистичког идентитета града.
Ево како је град тада изгледао, по чему је био познат и како се та слика промијенила данас:
Зелени фонд и дрвореди: Град је био специфичан по километарским, бујним дрворедима који су у љетним мјесецима стварали природне тунеле хладовине. Симбол града били су препознатљиви кестенови, липа и платани који су красили главне улице, посебно центар и алеје.
Урбанистичка визија: Након разорног земљотреса 1969. године, у периоду обнове и изградње 1970-их и почетком 1980-их, урбанисти су водили рачуна о балансу између модерне архитектуре и природног окружења. Паркови и зелене површине плански су уграђивани у свако ново насеље.
Титуле и признања: Бања Лука је у савезним оквирима била редовно награђивана за хортикултурну уређеност, чистоћу и уређење животне средине.
Специфичан идентитет: Ријека Врбас са својим зеленим обалама, слаповима и чамцима-дајакима чинила је нераскидиву цјелину са зеленилом у урбаној зони, дајући граду специфичан, смирен и питом медитеранско-крајишки шарм.
Како се догодила „бетонизација“ данас?
Данас је визуелни идентитет Бањалуке претрпио драстичну трансформацију, а термин бетонизација се с разлогом користи у јавном дискурсу. Некадашњи склад природе и града уступио је мјесто савременим трендовима урбаног развоја:
Масовна станоградња и нестајање зеленила: Посљедњих деценија, а посебно у експанзији грађевинског сектора, свједоци смо рушења старих објеката са двориштима и градње вишеспратница које заузимају максималну површину парцела. Тиме се драстично смањује пропусност тла и простор за нове зелене оазе.
Сјеча и угрожавање дрвореда: Многи стари дрвореди страдали су током ширења саобраћајница, изградње кружних токова или због дотрајалости, а замјена младим садницама често не може надокнадити еколошки и естетски губитак деценијама старих стабала.
Губитак визуелног идентитета насеља: Стара насеља која су имала плански остављен простор између зграда данас добијају „бетонске капе“ у виду нових зграда (тзв. инвеститорски урбанизам), што ствара ефект топлотних острва током љетних мјесеци.
Саобраћај и паркирање: Повећан број аутомобила довео је до тога да се зелене површине, травњаци и тротоари масовно претварају у паркинг просторе, додатно појачавајући утисак сивила и бетона.
Иако Бања Лука и даље има своје велике паркове (попут Парка Петра Кочића или Младен Стојановић) који се редовно уређују, некадашњи препознатљиви дух „града-шуме“ у којем природа доминира над грађевинама уступио је мјесто класичном модерном урбаном центру у којем бетон и стакло воде главну ријеч.
ФОТО: фејсбук
