Зир – камени стражар и срце Личког поља
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
Усред питомог и пространог Личког поља (поља долине ријеке Лике), тамо гдје се укрштају планински вјетрови и вјековна историја, уздиже се Зир – круна и камени симбол јужне Лике. Иако са својих 850 метара надморске висине није највиши врх у овом крају, Зир је геоморфолошко чудо (тзв. инселберг или усамљено брдо) које нагло израња из равнице и плаши и задивљује сваког ко га угледа.
Географски драгуљ у подножју Велебита!
Осамљени див – Захваљујући томе што око њега нема других блиских врхова, са Зира се пружа застрашујуће лијеп панорамски поглед од 360 степени на читаво Личко поље и чаробни ланац Велебита.
Мало ко зна да Зир није само куполика стијена – у његовој унутрашњости крије се пећина дугачка 350 метара са подземним језером.
У самој подножници Зира, код засеока Тркуље, извире ријечица Почитељка, карактеристична личка понорница.
Име Зира дубоко је укоријењено у народном говору. Настало је од ријечи „зирати“ (гледати, пазити, мотрити), јер је ово узвишење кроз вијекове служило као природна осматрачница са које се поглед пружа десетинама километара унаоколо.
У народним причама личког краја остала је забиљежена и староградска шаљива пословица која свједочи о томе колико је Зир заузимао централно мјесто у свијести народа:
„Да је сир колико Зир, а погача као Подлапача, да је сланина колика и планина…“
Камени стражар у српској историји!
За Србе из Грачаца и околних села, Зир је током посљедњег рата (1991–1995) имао непревазиђен стратешки и морални значај.
Као доминантна кота у саставу тадашње општине Грачац и Републике Српске Крајине, Зир је био непоколебљива осматрачница и бедем одбране. Свако кретање дуж Личког поља могло се пратити са његовог врха. Преко њега су се чувале куће, огњишта и народ који је вијековима живио под његовом сјенком. Зир за личке Србе представља симбол пркоса, очувања завичаја и сузе проливене за ђедовином.
Локација: Заселак Тркуље / Село Кик (Општина Ловинац / историјска Општина Грачац).
ФОТО: фејсбук
