Амблематика злочина и истина о Босанској Посавини 1992.
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
Заплијењени војни амблеми и ознаке хрватских формација из времена битака за Босанску Посавину 1992. године представљају драгоцјен историјски материјал. Они не свједоче само о војним сукобима, већ и о идеолошком склопу, идеји водиљи и стварним намјерама оних који су у прољеће 1992. године прешли ријеку Саву и организовано започели напад на српски народ у Босни и Херцеговини.
* Идеологија утиснута у симболе!
Анализом заплијењених ознака јасно се уочавају три доминантна мотива:
1. Иконографија утемељена на НДХ – Отклања сваку дилему о континуитету на злогласну НДХ кроз отворено истицање симбола и реторике из Другог свјетског рата.
2. Симболика сатанизма и застрашивања – Употреба лобања, демона и гротескних приказа са јасном поруком сијања страха међу српским цивилним становништвом.
3. Отворена дефиниција циља: Називи попут „Српска мора“ (Српски кошмар) или самоиронично-провокативни натписи као што је „Прва геноцидна“ директно показују са каквим су намјерама ове јединице формиране – да буду кошмар и оруђе за прогон српског народа са његових вјековних огњишта.
* Агресија Републике Хрватске и војни састав!
Иако се у западној и хрватској јавности упорно пласира наратив о некаквој „српској агресији“, историјске чињенице и сами амблеми потврђују директно учешће регуларних војних снага међународно признате Републике Хрватске на територији БиХ.
Међу јединицама које су учествовале у агресији и заузимању српских насеља у Посавини налазиле су се:
– Регуларне јединице Хрватске војске (ХВ): Попут 111. ријечке бригаде ХВ (са њеним дијеловима из Кварнера и са острва), 108. славонскобродске бригаде ХВ, 3. гардијске бригаде ХВ („Куне“) и 139. славонскобродске бригаде ХВ.
– Формације Хрватског вијећа обране (ХВО): Попут 103. дервентске бригаде ХВО и 104. домаљевачке бригаде ХВО, као и разних паравојних формација (HOS).
Уласком ових снага преко Саве, Босанска Посавина постала је поприште отвореног сукоба прије него што се рат разбуктао у осталим дијеловима БиХ.
* Хронологија страдања: Злочини и логори!
Страдање српског народа у Посавини 1992. године обиљежено је суровим злочинима над цивилима.
Масакр у Сијековцу – Рат у овом региону практично је започео 26. марта 1992. године, када су регуларне снаге Хрватске војске заједно са локалним хрватско-муслиманским јединицама ушле у село Сијековац код Брода и извршиле суров масакр над српским цивилима, убијајући читаве породице на њиховом кућном прагу.
Уништавање читавих села – Након Сијековца услиједило је систематично паљење, пљачкање и етничко чишћење српских села у општинама Брод, Дервента, Оџак, Модрича и Шамац.
Систем логора – На окупираним територијама формирана је мрежа логора за Србе. Међу најзлогласнијима били су логори у Оџаку (школа, фискултурне сале), Посавској Махали, Дервенти (Дом ЈНА) и Броду, гдје су хиљаде српских цивила – укључујући жене, дјецу и старе – биле изложене систематском мучењу, злостављању, силовању и егзекуцијама.
* Операција „Коридор 92“: Побједа за голи опстанак!
У ситуацији када је српском народу у западним дијеловима Републике Српске и готово читавој Републици Српској Крајини пријетило потпуно одсијецање од матице и гушење у енклавама (што је резултирало и трагедијом бањалучких беба због недостатка кисеоника), снаге Војске Републике Српске и Милиције Српске Крајине започеле су здружену операцију „Коридор 92“.
Храброшћу српских бораца, под командом генерала Момира Талића и садејством свих јединица, хрватске снаге су разбијене, Посавина је ослобођена, а „Пут живота“ успостављен. Заплијењени амблеми ове врсте представљају трајне свједоке тога времена – материјални доказ суровости противника против кога се српски народ борио и величине подвига којим је одбрањена и сачувана Република Српска.
ФОТО: Амблеми: Музеј Отаџбинских ратова
