У Независној Републици Хрватској ништа другачије него у Независној Држави Хрватској

Извор: Телеграф.рс

Изгон православних симбола са мјеста страдања Срба на Пагу показује да савремени Загреб и даље иде утабаним стазама геноцидног континуитета НДХ – кроз шизофрено порицање злочина, њихово прећутно слављење и комерцијализацију српских гробишта.

Брутални прогон српског православног крста са Пага – и полицијске пријаве које су упућене због тога што су представници Удружења „Јадовно 1941” обиљежили мјесто масакра својих предака – представљају тек један у низу доказа да је савремена хрватска држава суштинска, духовна и идеолошка сљедбеница Независне Државе Хрватске. Она је заснована и утемељена на етничком чишћењу и геноциду над српским народом, а данас показује готово шизофрено понашање: истовремено оспорава да је геноцид уопште почињен, док кроз институције и државну праксу велича тековине оних који су га спровели. 

Системска забрана постављања српских православних обиљежја на мјестима гдје су наши сународници мучени, касапљени и бацани у јаме искључиво због свог српског идентитета и православне вјере, директан је наставак те исте затирачке политике. Некада су људи убијани зато што су били Срби; данас се забрањује чак и дрвени крст који свједочи о њиховој смрти.

Узрок патологије: Амнестија и изостанак денацификације

Оваква друштвено-политичка патологија није настала случајно. Хрватско друштво након 1945. године никада није прошло кроз дубински, ослободилачки процес денацификације и суочавања са сопственом прошлошћу. За то директну историјску одговорност сноси политика Комунистичке партије Југославије (КПЈ), која је зарад идеолошког конструкта „братства и јединства” извршила систематску амнестију злочинаца. Геноцидне темеље читавог једног пројекта Комунистичка партија је релативизовала, приписујући цјелокупан злочин само једној, уској карици – „шаци усташа”. Тиме су дубоке корјене србомржње у друштвеном ткиву замаскирали, омогућивши да исти тај дух НДХ некажњено и неометано буја све до данашњих дана.

Паг: Фестивалске баханалије на костима мученика!

Логори Слана и Метајна на острву Паг, формирани већ у јуну 1941. године као дио комплекса логора смрти Јадовно-Госпић-Паг, били су међу најкрволочнијим фабрикама смрти. Логор Метајна био је резервисан за жене и дјецу, док су у Слани за само непуна три мјесеца хиљаде Срба и стотине Јевреја заклане и побацане у застрашујуће бездане Пашког канала. Када су италијански окупатори августа 1941. године преузели Паг, изнова су ексхумирали и спаљивали хиљаде лешева српске дјеце, жена и мушкараца из масовних гробница које су иза себе оставили хрватски џелати. 

Данас се на том истом Пагу, у непосредној близини тих бездана и неупокојених костију, налази плажа Зрће – центар ноћног и фестивалског туризма са епитетом „хрватска Ибица“. Званични Загреб и локалне власти иду толико далеко да на стратиштима праве забавне садржаје, свјесно комерцијализујући и прекривајући кости српских мученика баханалијама и музиком. Истовремено, свака спомен-плоча постави ли се на овом простору – буде разрушена у року од свега неколико дана, док се обични дрвени крст третира као „државна угроженост”.

Да би се видјела размјера ове хајке, у наставку преносимо детаље о посљедњем инциденту и реакцијама српских представника.

Пријавили Србе због постављања православног крста на Пагу

Тзв. „Домовински покрет” поднио је пријаву задарској полицији и комуналном редарству Града Новаље због активности Душана Басташића и Момчила Мирића, чланова удружења „Јадовно 1941”, који су на острву Паг поставили и обновили православни крст на локацији мјеста страдања Срба током Другог свјетског рата.

На снимку објављеном на друштвеним мрежама, на којем обнављају крст, они су позвали и на финансијску помоћ удружењу грађана „Јадовно 1941”.

„Домовински покрет” сматра да то наводно потврђује да мотиви овог активизма „нису вјерске, већ политичке природе”, због чега захтијевају „брзу и одговарајућу реакцију надлежних институција”.

О овом случају говорио је у Хрватском сабору посланик „Домовинског покрета“ Предраг Мишић, који је нападајући Србе истакао:

  „Душан, који данас широм Републике Хрватске поставља и обнавља православне крстове, на српској телевизији изјавио је да су ’’они пружили организовани отпор против кољача усташа из Хрватске 1991. године’’ и да су ’’бранили Крајину’’. Знамо какав су отпор пружили и како се све завршило величанственом војно-полицијском операцијом Олуја. Душан и Момчило обилазе хрватска острва и постављају крстове којима означавају мјеста на којима су, према њиховим тврдњама, погинули Срби. Поставља се питање на основу којих чињеница се таква мјеста обиљежавају и каква се порука тиме жели послати. Очекујем да надлежне институције испитају овај случај… Великосрпској политици и провокацијама нема мјеста у Хрватској.”

Басташић: Оптужбе су срамне, наш циљ је очување сјећања а не сукоб

Новинари портала Telegraf.rs позвали су Душана Басташића, који је у потпуности одбацио тврдње посланика Предрага Мишића као лажне и злонамјерне:

„Оптужбе посланика Предрага Мишића, посланика ДП, ултранационалистичке хрватске странке изнијете у Хрватском сабору су срамотне. Мишић својим јавним иступима редовно испољава мржњу према Србима. Посебно је срамотно што позива да се мени и Момчилу забрани улазак у Хрватску. Ја никада нисам рекао да су војници Хрватске војске усташе, како ми се сада покушава приписати. Постављање и обнављање православних крстова на Пагу не би смјело да буде повод за ширење нетрпељивости према Србима и представљање наших активности као политичких провокација. Наш циљ је очување сјећања на страдале и поштовање жртава, а не изазивање сукоба. Такође, није тачно да сам Загреб напустио 1995, већ 1991. Ја сам рођен у Загребу и ту сам завршио стоматологију, а једно вријеме имао сам и ординацију. Моји Басташићи су на овим просторима од 1531. године”, закључио је Басташић.

Јадовно 1941. – Jadovno 1941.

ФОТО: Фејсбук