Фото-биљешке Зорана М. Коса – Кострома: Тајна недовршеног царског монумента или 26 за једног друга Уљанова (8)
Пише и фотографише: Зоран М. КОС
Додатне фотографије: Валентин МАСЛОВ, https://sr.wikipedia.org/
и лична архива
Фото-разгледница из срца руског Православља, забележена крајем марта 2020. године, у данима када је свет стао, а време у завичајним руским светињама наставило да тече мимо земаљских брига.
Пут кроз бескрајна руска пространства водио нас је даље на север, остављајући за собом моћне зидине Сергијевог Посада и Переслављ-Залески. Док се мартовски дан лагано гасио, наш аутомобил је секао белину бреза руских друмова, праћен тишином која више није била само природна, већ и друштвена. Свет иза наших леђа се увелико затварао у карантине, а пред нама су се отварали вековни видици руског Златног прстена, нетакнути тренутним људским слабостима и земаљским бригама.
Наш следећи кључни циљ била је Кострома, древни град на ушћу истоимене реке у моћну Волгу, место где је историја велике земље пре неколико векова добила свој нови, царски правац. Поред Ипатијевског манастира, Кострома чува и једну од најнеобичнијих и најдраматичнијих споменичких прича које је мој објектив имао прилику да забележи.
Иронија историје у камену и бронзи
У самом срцу Костроме суочили смо се са невероватним историјским парадоксом који смо сачували кроз карактеристична визуелна сведочанства. Монументални камени постамент на којем данас, високо подигнуте руке, стоји фигура Владимира Иљича Лењина, заправо је изграђен са потпуно супротном намером. Он је подигнут као величанствени споменик посвећен 300-годињици владавине династије Романов (1613–1913).
Управо на овом месту, 1913. године, последњи руски император Николај II и чланови царске породице присуствовали су свечаном полагању камена темељца. Пројекат који је израдио вајар Аманда Адамсон био је грандиозан, замишљен као архитектонски светионик који је кроз 26 до 28 бронзаних фигура требало да прикаже три века руске државности и успона.
Историјски пројекат и оригинална макета грандиозног споменика династији Романов вајара Аманде Адамсона из 1913. године
Историјски парадокс на делу – Царски пројекат (лево) и данашњи изглед монумента са фигуром В. И. Лењина (десно)
Ко је требало да буде на споменику?
Према оригиналним нацртима и макетама које су преживеле револуционарне ковитлаце, споменичка композиција је била подељена у логичке историјске групе:
Михаил Фјодорович Романов (1596–1645) – Први цар из династије, изабран на свенаруском сабору 1613. године
Романов (1596–1645): Први цар из династије Романов, изабран на престо 1613. године. Требало је да буде приказан на престолу као оснивач династије.
Патријарх московски Филарет (Федор Никитич Романов) – Црквени поглавар и отац првог цара Михаила
Патријарх Филарет: Михаилов отац, црквени поглавар и једна од најважнијих личности ране романовске Русије.
Државна Царица-инокиня Марфа Ивановна – Мајка цара Михаила, кључна фигура почетка династије
Марфа Ивановна: Михаилова мајка. Уз Филарета, требало је да буде приказана уз сина, у средишњој групи посвећеној почетку династије.
Кузма Мињин – Вођа народне милиције и симбол борбе за ослобођење Москве у Смутном временом
Кузма Мињин: Вођа народне милиције која се почетком XVII вијека борила за ослобођење Москве од пољско-литванских снага.
Кнез Дмитриј Пожарски – Војни предводник срчане руске народне милиције из 1612. године
Кнез Дмитриј Пожарски: Војни вођа исте милиције, заједно са Мињином један од симбола ослобођења Русије у Смутном времену.
Подвиг Ивана Сусанина – Костромски сељак који жртвује свој живот да би заштитио младог руског цара
Иван Сусанин: Костромски сељак из националне легенде, познат по причи да је жртвовао живот како би заштитио младог Михаила Романова од непријатеља. Требало је да буде приказан у доњем дијелу композиције.
Император Петар Велики (1672–1725) – Велики реформатор који је Русију уздигао у моћну империју
Петар Велики (1672–1725): Цар и први руски император, представник велике реформе руске државе. У пројекту је био предвиђен као једна од главних историјских фигура.
Цар Александар II (1818–1881) – Ослободилац који је укинуо вековно кметство у Русији
Александар II (1818–1881): Цар који је 1861. укинуо кметство у Русији. Требало је да држи манифест о ослобођењу сељака.
Посљедњи руски император Николај II и царевић Алексеј – Трагични владари на крају тровековне епохе
Николај II и царевић Алексеј: Посљедњи руски цар и његов насљедник требало је да буду представљени у композицији над картом Руске империје.
Ово су најзначајније личности планиране композиције; пројекат је обухватао и друге цареве, чланове династије и историјске личности. Детаљан списак налази се у историјском прегледу костромског споменика.
Ко је све требало да стоји на постаменту?
Укупно је планирано око 26–28 скулптура, зависно од верзије пројекта. Међу њима су били:
-цареви Алексеј Михајлович, Фјодор Алексејевич, Иван V, Петар II, Петар III, Павле I, Александар I, Николај I и Александар III;
-царице Софија, Катарина I, Ана Јоановна, Јелисавета Петровна и Катарина II;
-црквени великодостојници и државници, међу њима Теофан Прокопович, фелдмаршал Шереметјев и бољар Морозов;
-фигура Русије.
А шта се заиста догодило?
1913. — Николај II и царска породица присуствовали су полагању камена темељца.
До 1916–1917. — подигнут је постамент, а у Кострому је допремљено 20 бронзаних фигура. Споменик никада није завршен.
1. маја 1928. — на преуређени постамент постављен је Лењин.
1982. — дотрајала бетонска фигура замијењена је новом металном скулптуром.
Најзанимљивији детаљ: постамент је првобитно замишљен као споменик царској Русији, а потом је постао споменик вођи револуције која је окончала владавину Романова. Готово све бронзане фигуре старог пројекта нестале су у претапању.
Идеолошке рефлексије под сенком прошлости
Док смо стајали испред овог монументалног сведока руске историје, тишину мартовског дана накратко је прекинуо један сасвим модеран, али идеолошки дубоко анахрон призор. Капије и трг испред споменика одједном је обојило црвенило неколико барјака. Била је то шачица локалних комуниста, партијских активиста који су се окупили у подножју грандиозног царског постамента, носећи совјетске заставе са српом и чекићем и обележја КПРФ-а.
Партијски активисти окупљени под црвеним барјацима у самом подножју грандиозног споменика
Ехо револуционарних парола из мегафона кроз полупразан мартовски парк у Костроми
Заставе бившег Совјетског Савеза и партије прислоњене уз масивни гранитни царски постамент
Шачица људи која под црвеним заставама брани симболе револуције на темељима Романових
Уз звуке мегафона који је ехоом одзвањао кроз полупразан парк, окупљени су из петиних жила узвикивали пароле и држали говоре, покушавајући да у предвечерје глобалног локдауна оживе дух некадашњег Совјетског Савеза. Гледајући тај призор, објектив није могао да не забележи ту врсту визуелне исечености из времена: шачица људи која под црвеним заставама брани симболе револуције, стојећи на темељима који су грађени да славе три века царске династије.
Валентин је само кратко прокоментарисао да су овакве слике у Костроми уобичајена подсетница на то колико су ожиљци и поделе 20. века и даље живи у колективном сећању народа. Мегафон је убрзо утихнуо, а црвене заставе су се склопиле, остављајући Лењина да поново сам, под оштрим руским сунцем, стражари над каменим сновима Романових.
Васкрсење спаљених бедема и корак ка обнови
Наше даље кретање кроз Кострому довело нас је до самог историјског језгра и узвишења изнад Волге, места где је некада куцало срце овог хиљадугодишњег града , Костромског кремља. Стари Кремљ, који је током безбожних деценија 20. века претрпео потпуно рушење и затирање, у овим данима велике глобалне неизвесности налазио се у фази интензивних археолошких припрема за своју велику реконструкцију и потпуну обнову.
Информативна табла о археолошким ископавањима на територији другог Костромског кремља из XV-XVIII века
Информативна табла коју сам забележио јасно указује на монументалност овог простора под заштитом државе као објекта културног наслеђа од федералног значаја. Археолошка истраживања обухватају „Участок културног слоја другог Костромског кремља”, унутар којег се налазе Стари град из 1416. године и Нови град из 1619. године, са богатим историјским слојевима од 15. до 18. века. Иза заштитних ограда, стручњаци из Историјско-археолошког друштва „Кострома”, уз снажну подршку Костромског државног универзитета „Н. А. Некрасов” и Руског географског друштва, пажљиво отварају земљу. Пројекат се изводи под научним консултовањем др Леонида Бељаева, шефа Одсека за археологију Московске Русије Института за археологију Руске академије наукe.
Гледајући пажљиво исцртану скицу старог изгледа комплекса са прелепим куполама и монументалним звоником који је 1934. године дигнут у ваздух, постание јасно да овај мартовски тренутак представља саму прекретницу, корак ка великом духовном и градитељском васкрсењу Костроме.
