Савезнички снимци Јасеновца из јануара 1945. као снажан одговор историјском ревизионизму
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
У времену када се на различитим нивоима све гласније покушава оспорити, умањити или чак потпуно негирати само постојање система хрватских логора смрти Јасеновац, као и размјере геноцида над Србима у НДХ, историјске чињенице и нови материјални докази на свјетло дана износе неумољиву истину.
Хрватски историчар др Горан Хутинец открио је у Шкотској националној збирци ваздушних фотографија оригиналне савезничке (америчке) извиђачке снимке концентрационог логора Јасеновац, настале у јануару 1945. године.
Шта се конкретно види на овим снимцима?
Ови савезнички снимци из ваздуха приказују шири комплекс логора (првенствено логор III Циглана), пратећу инфраструктуру, индустријске погоне, насипе, путеве, као и ток ријеке Саве. Оно што овим фотографијама даје непроцјењиву историјску тежину јесте:
* Топографија масовних гробница – На снимцима су јасно видљива мјеста и локације масовних гробница на стратиштима наспрам логора у Доњој Градини и Уштицама. Усљед природног процеса слегања земљишта и промјена на тлу изнад масовних гробница, савезнички извиђачки авиони су забиљежили трагове који јасно разоткривају размјере злочина.
* Стање прије уклањања доказа – Фотографије су настале у јануару 1945. године, односно непосредно прије него што су хрватске власти у прољеће исте године отпочеле планско уништавање логора, рушење објеката, спаљивање тијела жртава и машинско прекопавање гробница у покушају да сакрију трагове својих злочина пред наступајућом армијом.
Данас смо свједоци опасних покушаја ревизије историје којима се негирају утврђене чињенице – од тога да се умањују жртве, па све до апсурдних покушаја да се само постојање Јасеновца доведе у питање.
Међутим, размјере овог страшног страдања дубоко су утемељене и у међународним документима.
Нирнбершки стандарди и судски процеси – Број од преко 700 000 убијених Срба, Јевреја и Рома у јасеновачком систему логора, званично је помињан и евидентиран у документованим свједочењима током међународних суђења за ратне злочине након Другог свјетског рата, укључујући и стандарде произашле из Нирнбершког процеса. У суштини, свако негирање жртава и размјера страдања у Јасеновцу значи уједно и свјесно одбацивање самог Нирнбершког процеса, што читавој овој појави даје још опаснију и злокобнију димензију. Стога, негирање жртава и броја пострадалих у Јасеновцу није само историјски ревизионизам – то је директно негирање самих темеља Нирнбершког процеса.
Институције попут Музеја жртава геноцида и бројни међународни експерти деценијама документују системски геноцид који је Независна Држава Хрватска (НДХ) спроводила.
Савезнички снимци из јануара 1945. године представљају још један недвосмислен научни шамар ревизионистима и остају трајни свједок истине о ужасима „балканског Аушвица“.
ФОТО: фејсбук
