Митрополит Владимир Кишињевски и цијеле Молдавије учинио је први корак у разобличавању свејереси екуменизма

Пише: Српскопитање

Митрополит Владимир (Кантарјан) од 2000. године је стални члан Светог Синода РПЦ МП. Православна Црква Молдавије је самоуправна Црква у саставу Руске Православне Цркве.

Ово је његово писмено исповедање од 29.09.2026. године:

Возљубљена у Христу браћо и сестре,

Поводом питања и забринутости који су у последње време изражени у вези са појединим аспектима који се тичу учења и исповедања вере Цркве, сматрам неопходним да дам следећа разјашњења, желећи да сачувамо мир, јединство и добри црквени поредак.

Православна Црква исповеда, у складу са Символом вере, да је она једина „Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква“ Христова, чуварка пуноће апостолске вере и Божанске благодати, и да ван ње нема спасења, као што нема ни „цркава“. У православном схватању, пуно јединство Цркве остварује се у евхаристијском општењу и исповедању једне те исте апостолске вере. Са тог становишта, Црква је позвана да верно чува учење примљено од светих апостола и предато кроз Свето Писмо, Свето Предање и сведочанство светих отаца. Свако приближавање православној вери подразумева прихватање истине вере, покајање и ступање у општење са Црквом у складу са њеним канонским и литургијским поретком.

Што се тиче учешћа у екуменском покрету и његовим структурама, сматрам неопходним иступање из њих и верно чување догматског и канонског учења Православне Цркве. Сваки облик међухришћанског дијалога мора се одвијати уз богословско расуђивање, без релативизације истина вере и без прихватања било каквих еклисиолошких концепција, екуменистичких јереси и других ставова који су у супротности са учењем и Предањем Свете Православне Цркве. Одлуке и документи настали као резултат таквих корака морају се процењивати у односу на Свето Писмо, Свето Предање, учење светих отаца и канонски поредак Цркве. Стога се ограђујем од сваког екуменистичког јеретичког документа који је током многих година усвојен гласањем или потписан од стране њихових чланова.

Одлуке Критског сабора из 2016. године, на којем Православна Црква Молдавије није учествовала, не могу се сматрати обавезујућим за нашу Цркву у Молдавији.

Посебна пажња посвећена је документу „Односи Православне Цркве са осталим хришћанским светом“, имајући у виду начин на који су га прихватили различити јерарси и Помесне Православне Цркве. Стога је неопходан опрезан и пажљив приступ овим документима, уз богословско расуђивање и верност православном исповедању, не нарушавајући притом општење и канонске везе између Помесних Православних Цркава.

Неопходно је сачувати канонску и евхаристијску везу са свим Помесним Православним Црквама, уз братски позив да напусте екуменски покрет, осуде екуменистичке јереси и преиспитају одлуке Критског сабора у светлости православног учења, како би се његове одлуке прогласиле неважећим, као несагласне са православним учењем и сагласношћу светих отаца и лишене ауторитета.

Предност треба дати катихизацији и пастирској бризи о православним верницима, док однос према припадницима других верских заједница мора остати у канонским границама Цркве и имати за циљ исповедање православне истине, уз отвореност према онима који искрено изражавају жељу да се врате православној вери.

Организовање или подстицање молитви, богослужења или међуверских сусрета који превазилазе оквире катихизације оних који желе да се врате у Православље није допуштено и мора бити забрањено. Неопходно је сачувати непомућену православну еклисиолошку свест, поштујући канонски поредак и границе Цркве.

Неопходно је да све Помесне Православне Цркве верно поштују светоотачко Предање и канонску дисциплину — ради очувања поретка и јединства Цркве и избегавања смутњи и раскола који настају услед релативизације канона или неоправданог прекорачења канонских јурисдикционих граница.

Обављајући своју канонску и пастирску одговорност, Свети Синод Православне Цркве Молдавије узеће у обзир ова разматрања.

Излажући ове ставове, ослањам се на оснивачка документа Православне Цркве Молдавије, канонски поредак Православне Цркве и начело непрекидности Светог Предања. У том смислу, Томос о аутономији из 1994. године и Устав Православне Цркве Молдавије утврђују њену аутономију у областима предвиђеним одговарајућим актима, као и обавезу да своју делатност обавља у складу са светим канонима, предањима и учењем Саборне Православне Цркве.

Митрополит Кишињевски и целе Молдавије Владимир.

ФОТО: фејсбук