Операција „Штит 94“, једна од најзначајнијих акција Војске Републике Српске у западној Босни
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
Дана, 4. новембра 1994. године, започела је главна фаза операције „Штит ’94“, коју је извела Војска Републике Српске у сарадњи са снагама Аутономне Покрајине Западна Босна (са сједиштем у Великој Кладуши).
Операција је била заправо одговор на офанзиву 5. корпуса тзв. Армије БиХ и имала је за циљ заустављање напредовања противника, повратак изгубљених територија јужно и источно од Бихаћа и обезбјеђивање ширег подручје Бихаћа како би се онемогућило дејствовање муслиманских милитаната из Бихаћа како према српском окружењу града Бихаћа тако и према мирном муслиманском становништву у општинама Цазин и Велика Кладуша које се налазило на жестоком удару бихаћких муслимана. Под контролом снага Аутономне Покрајине Западне Босне били су дијелови цазинске општине, док је сам град Цазин остао упориште 5. корпуса.
Током наредних седмица, снаге ВРС су постигле значајне успјехе на више праваца, успјевши да стабилизују фронт и угрозе положај 5. корпуса. Иако није дошло до коначног заузимања града Бихаћа, операција је представљала један од највећих војних подухвата у том дијелу рата.
Данас се са поштовањем сјећамо свих који су учествовали и дали своје животе у тим догађајима.
Припремне фазе операције „Штит 94“ започеле су још 29. октобра 1994. године, одмах након што су муслиманске снаге 5. корпуса тзв. Армије БиХ из заштићене зоне „Бихаћ“ покренуле нападну операцију (кодни назив „Грмеч 94“), и том приликом окупирале дио српских територија јужно од Бихаћа вршећи масакре над српским цивилима. По наредби Врховног савјета одбране Републике Српске, генерал Манојло Миловановић добија задатак да поврати окупирану територију и сломи муслимански 5. корпус.
У силовитој контраофанзиви ВРС уз садејство муслиманских милиција из Цазина и Кладуше ослобађа окупиране територије и улази у сам Бихаћ док је линија разграничења између бихаћких и цазинско-кладушких муслимана постала том приликом учвршћенија ради постизања мира. Борци Војске Републике Српске су се налазили на свега 100 метара од бихаћке болнице, али онда је на сцену ступила политика, а тзв. Међународна заједница се тада „сјетила“ да је Бихаћ заштићена зона под заштитом УН и извршен је притисак на Републику Српску да се повуче из града.
Бихаћки џеп је остављен као зона из које су муслиманске снаге током читавог рата вршиле нападе на српска села у долини Уне и на Грмечу као и упаде на простор Цазина а на крају рата су упале и дубоко у територију Републике Српске Крајине пљачкајући, палећи и убијајући по српским селима на подручју Лике и Баније…
ФОТО: фејсбук
