Сјећање на Ваљевца Милана Дамњановића (1973–1991)
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
На дан, 4. новембра 1991. године, у Карловцу (Кордун) се одиграо злочин који свједочи о трагичном расплету југословенске кризе и стравичном положају српског народа. До тада мирни град на четири ријеке постао је поприште систематског терора и оружане агресије хрватских паравојних и сепаратистичких снага на касарне и војне објекте Југословенске народне армије (ЈНА) – једине легалне и легитимне војске тадашње државе.
У овом општем хаосу и безумљу, на бранику државе коју се заклео да штити, живот је изгубио младић тек закорачио у пунољетство – осамнаестогодишњи војник Милан Дамњановић.
Милан је у Карловцу служио редовни војни рок као тенкиста. Када су сепаратистичке снаге напале његов положај, на тенк у којем се налазио бачена је експлозивна направа. Несрећни младић је жив изгорио, према свједочењу његових сабораца. На ту дугу листу ратних ужаса и дан-данас се надовезује неизговорена бол његове породице: Миланови посмртни остаци никада нису пронађени нити достављени породици, те се он и данас званично води као нестало лице.
Рођен у Ваљеву, одрастао у питомом селу Лукавац (заселак Дубље), а основну школу завршио у Попучкама, Милан је отишао да служи војску у својој земљи, не слутећи да га чека мученичка смрт од руке оних који су ту земљу рушили.
Док су трајали напади на касарне, на улицама Карловца одвијао се подједнако стравичан сценарио над цивилним српским становништвом. Хрватски насилници и екстремисти спровели су планско етничко чишћење: српске куће и станови су пљачкани, девастирани, а људи су насилно избацивани на улице само зато што су били Срби.
Улица по улица, град је систематски чишћен од српског живља уз насиље свих врста, стварајући атмосферу страха и безумног прогона. Тамо гдје су српска села имала снаге и слоге да се организују за голу самоодбрану, успјела су да се одбране – тако је настал линија разграничења између Крајине и Хрватске. Међутим, сам град Карловац је већ почетком новембра 1991. године потпуно етнички очишћен од Срба.
Не смијемо заборавити младог Милана Дамњановића, нити страдање цивила који су преживјели голготу само због свог имена и националне припадности. Истина мора остати записана, да се не заборави и не понови.
Вјечна му слава и царство небеско!
ФОТО: фејсбук
