„Република Српска је моја мајка“

Пише: Српскопитање

Смрт поручника Горана Сивца прилика је да се подсјетимо његовог свједочења о једном од најзначајнијих војних подухвата у историји Републике Српске – операцији „Коридор“, у којој је и сам учествовао као тенковски официр.

Говорећи у емисији Радио-телевизије Републике Српске „Приче са коридора“, Сивац је детаљно описао ратни пут своје јединице, тешке борбе, ризике и тренутке који су обиљежили пробој према Сави. Његово казивање посебно је значајно јер долази од човјека који није о тим догађајима говорио из друге руке, већ као непосредни учесник.

Сивац је испричао да је на коридор стигао са већ искусном јединицом, након претходних борбених искустава у Славонији. Присјетио се и првих тренутака страха, када му је у једном нападу погођен тенк са којег је пао усљед снажних детонација.

„Рекао сам себи – Горане, командир си, водиш људе. Не можеш себи дозволити да с тобом влада страх. Ако сa тобом влада страх, ти не можеш да командујеш“, испричао је Сивац.

Борбе за Цер биле су преломне

Говорећи о припремама за операцију „Коридор“, присјетио се позива команданта Новице Симића, који му је неколико дана прије почетка акције наговијестио да се спрема велики војни подухват.

Његова јединица добила је задатак да учествује у пробоју, а посебно упечатљив дио свједочења односио се на борбе за село Цер.

Сивац је описао како је, упркос киши и тешким условима, маневром пребацио три тенка на положај са којег је требало извести напад. У акцији су учествовали и припадници других јединица, а након борби услиједио је пробој према Церу.

Када су ушли у село, затекли су још топло јело на трпези, што је, како је рекао, показивало да противничка страна није очекивала да ће тако брзо заузети тај положај.

„Мислим да је битка за Цер била кључна за читаву ту операцију која се зове битка за коридор“, оцијенио је Сивац, објашњавајући да су тај положај браниле двије противничке бригаде и да је његовим заузимањем почео да се урушава њихов систем одбране.

„Купам се“ – порука која је означила излазак на Саву

Посебно занимљив дио његовог свједочења односи се на наставак напредовања према Сави.

На правцу преко Добор Куле и Јакеша, тенковске јединице суочавале су се са минираним путевима, препрекама и непријатељском ватром. Сивац је описао и тешкоће приликом савладавања прокопаног пута, као и рањавање припадника његове јединице који је покушавао да уклони мине.

Ипак, напредовање је настављено, а јединице су убрзо избиле на Саву.

Према раније договореном сигналу, онај ко први стигне до ријеке требало је да се јави командовању ријечима „купам се“.

Сивац је тај сигнал и послао, али командант у први мах није повјеровао да су већ стигли до Саве.

„Ја сам јавио да смо на Сави. Командант каже: ‘Купаш се?’ Рекао сам: ‘Да, купам се.’ А ја сам сједио на обали. Онда сам му рекао: ‘Ако не вјерујете, палите џип и дођите’“, присјетио се Сивац.

Убрзо су стигли и команданти, а задатак који је дјеловао као велики изазов био је извршен.

„Република Српска је моја мајка“

Један од најупечатљивијих дијелова његовог казивања није се односио на војну тактику, већ на емоције које су га пратиле деценијама након рата.

Говорио је да је, када год би путовао према свом родном граду, пролазио коридором и понекад застајао у близини Јакеша, на мјесту гдје су некада вођене борбе.

„Сједнем у башту, узмем кафу, па се загледам у све то. У глави ми се враћају ти филмови. Онда покушавам све да анализирам и кажем себи: Горане, шта ти је живот, како то прође“, испричао је.

Истакао је да је поносан на своје саборце, војнике и официре, али и на припаднике Војске Републике Српске Крајине који су учествовали у операцији и дали допринос њеном успјеху.

Посебно је нагласио да њихове жртве не смију бити заборављене.

Говорећи о значају Републике Српске, Сивац није скривао емоције.

„Република Српска ми је мајка. Република Српска је моје тло, моја земља, моји људи, појам који сад не могу да вам опишем“, рекао је.

Додао је да људима са којима данас живи у Србији често објашњава историјски значај њеног настанка.

„Волим да им кажем да је створена у крви. Ви знате колико је бораца, војника погинуло да би се створила Република Српска“, поручио је Сивац.

Његово свједочење остаје као лично сјећање на људе, догађаје и жртве које су обиљежиле операцију „Коридор“, али и као подсјећање на генерацију која је у тим догађајима непосредно учествовала.

Извор: фејсбук страница Војска Републике Српске

ФОТО: фејсбук