Клали су Србе, одсијецали им главе, силовали Српкиње, палили српска села

Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ

Војни лидери Муслимана из Сребренице који су прихватили да поведу Муслимане из Сребренице у рат против Срба:

1. НАСЕР ОРИЋ, син Џемала и мајке Хате дјевојачко Мустафић, рођен 03. 03. 1967. године у Поточарима, општина Сребреница, командант ТО Поточари, командакт Општинског штаба ТО Сребреница, командант Здружених оружаних снага подрегије

Сребреница.

2. ЗУЛФО ТУРСУНОВИЋ, зв. „Турсун“, син Салка и мајке Хурије, дјев. Ахметовић, рођен 15. 05. 1931. године у Жедањском, општина Сребреница. Командант бригаде Сућеска, припадник 281. источно-босанске лаке бригаде, члан штаба командног кадра оружаних снага Сребреница, ратно признање „Златни љиљан“, раније осуђиван за више кривичних дјела.

3. НЕЏАД БЕКТИЋ, син Раме и мајке Шемсије, рођен 14. 01. 1969 године у Карачићима, општина Сребреница, командант бригаде „3 мај“ Крагљивода, бивши потпоручник ЈНА, припадник Оперативне групе 8 Сребреница, начелник за обавјештајно-безбједносне послове, ратно признање „Златни љиљан“.

4. МИРСАД ДУДИЋ, син Шукрије и мајке Рабије рођен 01. 11. 1962. године у Осмачама, општина Сребреница командант самосталног батаљона Осмаче, припадник Оперативне групе 8 Сребреница, ратно признање „Златни љиљан“.

5. СМАЈО МАНЏИЋ, син Идриза, рођен 22. 04. 1967. године у Поточарима, општина Сребреница, командант бригаде Поточари, припадник Оперативне групе 8 Сребреница, ратно признање „Златни љиљан“ и одликован „Орденом златног љиљана са златним вијенцем“.

6. АХМО ТИХИЋ, син Мује, рођен 04. 01. 1955. године у Лијешћу, општина Сребреница, командант самосталног батаљона Биљег.

7. ХАКИЈА МЕХОЉИЋ, син Хусеина, рођен 07. 04. 1949. године у Сребреници, радио као милиционер у СЈБ Сребреница, а од 28. 04. 1993. године и као начелник СЈБ Сребреница.

8. ЕМИР ХАЛИЛОВИЋ, син Сафета и мајке Емине, дјев. Планић, рођен 01. 09. 1969. године у Поточарима, општина Сребреница, по занимању водоинсталатер.

9. САФЕТ ОМЕРОВИЋ звани „Миш“, син Јашара и мајке Меве рођен 08. 04. 1971. године у Вољавици, општина Сребреница, припадник Оперативне групе 8 Сребреница, ратно признање „Златни љиљан“.

10. ХУСО САЛИХОВИЋ, син Незира, рођен 23. 01. 1973. године у Поточарима, општина Сребреница.

11. ИБРО ЈАКУБОВИЋ, син Шахмана, рођен 01. 04. 1965. године у мјесту Моћевићи, општина Сребреница.

12. ФИКРЕТ ШЕЧИЋ, син Исмета, рођен 10. 02. 1968. године у мјесту Моћевићи, општина Сребреница.

13. ВЕКАЗ ХУСИЋ, син Мухамеда, рођен 16. 01. 1966. године у мјесту Моћевићи, општина Сребреница.

14. ВЕИЗ БЈЕЛИЋ, син Мује, рођен 12. 09. 1949. године у мјесту Тетима, општина Власеница.

15. КЕМАЛ МЕХМЕДОВИЋ звани. „Кемо“, син Мустафе, рођен 18. 05. 1962. године у Палама, општина Сребреница.

16. КОСТЈЕРЕВАЦ АДЕМ, син Сулејмана, рођен 11. 09. 1961. године у мјесту Јошаница, општина Зворник.

Сви побројани били су присталице политике тадашњег муслиманског лидера Алије Изетбеговића и антисрпског става уједињене Њемачке која је разбила Југославију и помоћу својих овдашњих послушника дијелила Србе, желећи да од српског народа створи неутицајне мањинске заједнице у проњемачким а антисрпским државицама. Једна од таквих требало је да буде и та њихова „Р БиХ“, због које су убијали Србе, клали Србе, палили Србе, силовали Српкиње, одсијецали српске главе. Пренесено на Сребреницу: у којој су убијали своје познанике и комшије, клали их, палили их, силовали своје познанице из школе и комшинице, одсијецали главе својим комшијама и колегама са посла. За таква недјела добијали су највиша одликовања у антисрпској држави. А када су Срби војнички кренули и на њих и на Сребреницу, ниједан није залегао да брани свој народ, да брани своју Сребреницу, да брани ту своју „РБиХ“, већ су масовно кренули у бјежанију.

ФОТО: фејсбук