Може ли доктор Несторовић проћи кроз предсједнички портал?
Пише: Јадранка СПРЕМО КОВАЧЕВИЋ
Најава кандидатуре Бранимира Несторовића за предсједника Србије представља логичан наставак политичког шоуа у који је домаћа сцена одавно склизнула. Човјек који је медицинску каријеру замијенио шокантним изјавама и популизмом, сада званично циља на највишу државну функцију. Његова порука да улази у трку „ако га здравље послужи” није само политички потез, већ и директна провокација усмјерена ка систему и бирачком тијелу које очигледно вапи за ексцентричним фигурама.
У друштву у којем се озбиљна политичка дебата угасила, Несторовић се намеће као идеалан кандидат за привлачење гласова оних који су дубоко разочарани у институције, али и склони да вјерују у алтернативну историју. Умјесто конкретних економских програма и геополитичких стратегија, његова кампања се ослања на подилажење масама и експлоатацију неповјерења јавности према естаблишменту.
Новонастала ситуација након парламентарних избора показује његову јасну намјеру да капитализује на дубоко поларизованом терену. Питање које ова кандидатура отвара није да ли Несторовић има стварне шансе да побиједи, већ колико је политичка сцена деградирала када фигура са таквим пртљагом контроверзи може легитимно да претендује на мјесто шефа државе. Он више није само љекар који забавља публику на телевизијама са националном фреквенцијом, већ политички актер који тестира границе апсурда балканске политике.
Управо у томе лежи кључни парадокс: Несторовић није инцидент у систему, он је његов највјернији одраз.
Он је савршен политички производ за бирачко тијело које је, деценијама храњено ријалити програмима и таблоидним теоријама завјере, потпуно изгубило способност да разликује државничку одговорност од јефтине циркуске представе. Док озбиљна опозиција безуспјешно покушава да анимира грађане компликованим економским анализама, доктор нуди инстант пилулу за скретање пажње, приче о порталима, тајним друштвима и црним магијама, док се иза кулиса врло реално тргује мандатима и политичким утицајем.
Његова кандидатура зато није никакав бунт против естаблишмента, већ најобичнији политички вентил осмишљен да апсорбује оправдани гњев народа и каналише га у безопасни апсурд. Он служи да обесмисли сваку идеју стварне промјене. Јер, када вам је алтернатива доктор који се смије у лице науци, здравом разуму и институцијама, онда тренутна власт не мора чак ни да се труди да изгледа добро, довољно је да само изгледа нормално у поређењу са њим.
Зато се иза ове трке „ако га здравље послужи” крије дубоко провокативно питање за све нас: да ли је политичка сцена на Балкану толико дотакла дно да се судбина државе претворила у продужену епизоду телевизијске емисије трећег ока?
Ако јесте, онда Несторовић није само кандидат, он је огледало вашег колективног пристанка на сопствено затупљивање.
У коначници, Несторовићева политичка еволуција од љекара пулмолога који је насмијавао нацију шаљући људе у Милано у јеку пандемије, па све до лидера парламентарног покрета који кроји судбину власти у Београду, показује колико је граница између естраде и државе постала невидљива. Његова кампања неће бити борба идеологија, програма или економских визија, него борба за кликове, прегледе и пажњу народа огуглалог на скандале.
Док се озбиљна питања попут инфлације, демографске катастрофе и геополитичких притисака гурају под тепих, политичка сцена се своди на расправу о томе ко вјерује у науку, а ко у уротничке портале и алтернативну историју. Он заправо не нуди рјешења, него савршену забаву која служи као анестезија за масе.
И док год јавност на његове политичке амбиције реагује искључиво смијехом и коментарима попут „ма шта ће он да се кандидује”, Несторовић и његови политички покровитељи трљају руке, јер знају да сваки такав коментар само учвршћује њихову позицију у медијском простору.
Зато се на крају, након свега, поставља само једно провокативно питање:
Да ли је доктор Несторовић заправо најпаметнији политичар на сцени који је савршено схватио да се на Балкану власт не осваја озбиљношћу, него способношћу да од државе направиш највећи циркус?
ФОТО: фејсбук
