Када се ови с именом хапсе, а анонимуси из сјенке држе лекције држави

Пише: Јадранка СПРЕМО КОВАЧЕВИЋ

Посматрајући дешавања у Србији, човјек не може да не примијети невјероватан парадокс: људи који јавно наступају под својим именом и презименом, попут Вукше Драговића, суочавају се с пријетњама хапшењем и кривичним пријавама због изговорене ријечи, док истовремено група потпуних анонимуса, заклоњена иза звучне етикете „Студентска листа“, свакодневно постројава државу, институције, привреду, војску и читаво друштво.

И све то док грађани немају појма ни ко су ти људи, ни ко им пише саопштења, ни чијом главом размишљају, ни ко на крају сноси одговорност за посљедице онога што заговарају. То одавно нема никакве везе са спонтаним студентским активизмом. То је класичан политички шверц под плаштом младости.

Поставља се најједноставније и најпоштеније питање: ко су уопште ти људи из сјенке да говоре у име читаве Србије?

Ко им је дао тапију на истину и мандат да глуме врховни морални суд те земље? Ко им саставља те научене памфлете које поједини медији преносе као свето писмо?

Јесу ли то неименовани политички комесари, разне невладине мреже или добро плаћени савјетници из страних центара моћи који им дотурају готове директиве, док они само глуме преносиоце порука?

Ако иза њих не стоје туђи прсти и туђи новац, зашто се онда толико плаше да изађу пред јавност и покажу сопствено лице?

А ако стоје, онда би био ред да бар не вријеђају интелигенцију народа причама о некаквој „спонтаности“.

Посебно је лицемјерно то што од државе и институција с правом траже да положе рачун за сваки динар и сваки зарез, док они сами нису у стању да покажу ни име и презиме човјека који им је откуцао саопштење.

Говоре о одговорности институција, а сопствени кукавичлук крију иза безименог колективног потписа, као да су тајно револуционарно друштво, а не неко ко претендује на власт.

Ако већ имају амбицију да воде државу и мијењају систем, нека прво скину маске анонимности иза којих се крију. Нека изађу пред народ са именом, презименом, биографијом, јасним програмом и рачунима, па да грађани виде ко су, шта знају и чије интересе заиста заступају.

Јер повјерење народа се не тражи из сјенке и без потписа. Ко год тражи власт и одговорност, мора прво скупити храброст да стане пред људе сопственим именом и сопственим лицем, баш као што то раде они које данас покушавају ућуткати и ухапсити.

НЕ ДИРАЈТЕ ЧОВЈЕКА КОЈИ ИМА ХРАБРОСТИ ДА СТАНЕ ПОД СВОЈИМ ИМЕНОМ

Гледам обраћање Вукше Драговића и искрено ми је жао када видим кроз шта пролази човјек чији је једини „гријех“ то што говори гласно, јасно и под пуним именом и презименом. У земљи у којој је постало најнормалније да свако свакога вријеђа иза лажних профила и скривених листа, данас се на стуб срама стављају и хапшењем застрашују управо они који имају храбрости да покажу своје лице и стану иза сваке изговорене ријечи.

Можете се с Вукшом слагати или не слагати, можете имати другачије мишљење о његовим методама или ставовима, али једно му нико не може оспорити, није се сакрио у мишју рупу. Није отворио анонимну страницу, није се сакрио иза колективног потписа нити је послао друге да говоре умјесто њега. Изашао је пред људе отворено, са својим именом, презименом и ставом, свјестан да ће због тога бити мета и оних с улице и оних из институција.

И управо ту лежи највећа неправда данашњег времена. Док се они који руше, блокирају и држе лекције читавом друштву скривају иза анонимности и нико не зна ни ко су ни ко их плаћа, човјек који је јавно рекао „доста је“ и поставио питања која муче обичан народ сада треба да буде ухапшен и ућуткан.

Лако је бити „херој“ кад ти нико не зна име и кад за твоје поступке нико не одговара. Права храброст је стати пред камере и пред народ сам, без маске и без заштите, и рећи оно што мислиш чак и онда када знаш да ће ти због тога закуцати на врата.

Вукши желим да остане јак, присебан и достојанствен као и до сада. Истина и храброст се никада нису могле ухапсити, могу човјека привести на један дан, могу му написати пријаву, али не могу му одузети образ ни чињеницу да је стао усправно онда када су се многи сакрили.

Ако у Србији ико треба да положи рачуне пред законом и пред народом, онда су то управо ти самозвани комесари и анонимуси који мјесецима тероризују читаво друштво скривени иза звучне етикете „Студентска листа“!

Треба им јавно рећи истину у лице, без увијања и без лажне пристојности:

Ви сте обични кукавице који немају храбрости ни да се потпишу испод сопствених саопштења, а дали сте себи за право да блокирате државу, гасите институције, дијелите моралне лекције и одлучујете ко смије да говори, а ко мора у затвор.

Ко су господе из сјенке?

Гдје су им имена, гдје су им презимена, гдје су им биографије и ко им пуни буџете док из топлих соба преко тастатуре диктирају хаос на улицама.

Траже правну државу, а први бјеже од закона и одговорности као ђаво од крста! Јер правна држава значи да онај ко позива на хаос, ко блокира животе обичних људи и ко се лажно представља у име читаве младости мора стати пред лице правде и одговарати за свако своје дјело, а не да се крије иза колективног паравана као у каквој тајној секти!

Њихово лицемјерје је прешло сваку мјеру:

Људи попут Вукше Драговића, који имају петљу да изађу пред камере под пуним именом и презименом, данас се застрашују лисицама и хапшењима, док они, безимени фантоми с даљинским управљачем у руци, глуме недодирљиве судије и моралне величине!

Све те њихове приче о „спонтаности“ су обична фарса! Док год се играју судбином државе скривени иза анонимности и без потписа, свима је јасно да им моћ служи само за обрачун с неистомишљеницима, а не за било какву правду!

Нека изађу из мишје рупе ако имају имало образа, или нека заувијек заћуте!

ЉУДИ, ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗАЂИТЕ И ПОДРЖИТЕ ВУКШУ! ЧОВЈЕК ЈЕ СТАО ПРЕД СВЕ ВАС ПОД СВОЈИМ ИМЕНОМ И ПРЕЗИМЕНОМ, НЕ ОСТАВЉАЈТЕ ГА САМОГ ПРОТИВ АНОНИМНИХ КУКАВИЦА!

Е мој народе, коме сте дали имунитет и бланко повјерење, сада од њега и испаштајте.

ФОТО: фејсбук