Овај РЕМ смо ми изабрали

Пише: Душан МАРИЋ

Дигла се хајка на чланове Савјета РЕМ-а. С правом. То што они раде јесте удар на слободу информисања, мишљења и говора. При чему у свом раду час подсећају на старлете у Задрузи, час на извођаче револуционарног терора по директивама  Лењина и Троцког.

Сасвим је логично и легитимно што смо у критици Савјета РЕМ-а најгласнији ми из СНС. Сада смо опозиција, опозиција треба да критикује власт а Савјет РЕМ-а и РЕМ, од њиховог формирања 2003. године,  никад нису били независно тијело, како то пише у закону, већ продужена рука власти. Били, јесу и биће. Ко другачије тврди, или је будала или мисли да говори будалама.

Али није добро, прије свега по нас саме, ако се ми из СНС понашамо као да за овакав Савјет РЕМА не сносимо највећу одговорност.  А сносимо. Јер све ове људе који глуме у том ријалитију ми смо изабрали.

Поновила нам се прича са избором ректора, проректора, декана, директора, јавних тужиоца…Превише често нисмо  бирали најбоље од кандидата које смо имали, већ најпослушније.  А такви су обично људи слабог, поданичког карактера. Који лако издају и претрчавају тамо где им се више исплати.

Подсјећам да смо овај састав Савјета РЕМ-а бирали скоро двије године! Са заплетима и расплетима који су подсјећали на Есмералду, Касандру и сличне турске и мексичке серије. Знате оно, кад један од главних ликова умре, па се касније појави не само жив и здрав, него и млађи и љепши. Е имали смо сличну ситуацију, када смо кандидата опозиције, Брисела и НВО елиминисали јер човјек није испуњавао услове да буде члан Савјета РЕМ-а а онда га, да би се додворили Бриселу и НВО, васкрсли и – изабрали.

Одуговлачили смо и килавили, послије тога доносили одлуке у које смо се клели, па их већ сутрадан поништавали.

Као члан Одбора за културу и информисање био сам мишљења да од тог пузања неће бити користи. Да се узалуд понижавамо. Да треба да се понашамо другачије, да прекинемо циркус и изаберемо Савјет РЕМ-а по свом нахођењу. Јер, грађани су на изборима одлучили да ми имамо већину и у парламенту и у Одбору, одговорност је наша.

Моје колеге су ме убјеђивале да се ја у то не разумијем. Да је то пузање најбољи пут до побједе, да је од судбинског значаја за нашу власт и Србију. Да ће нам то омогућити отварање некаквих “кластера” од стране Брисела.

На крају, послије скоро двије године отезања и велеобрта, смислили смо “генијално” рјешење: да у Савјет РЕМ-а изаберемо четворо „њихових“ и четворо “наших” кандидата, а да девето мјесто остане непопуњено. Па да Савјет  практично буде паралисан, да не буде прегласавања. Тако смо и урадили.

И стварно, нема прегласавања. Савјет РЕМ-а све одлуке доноси једногласно, 8 према 0!

С примјесом злурадости, сјећам се како су моје колеге увјерљиво објашњавале да су некакви Смедеревац и Гарић не само велики зналци, професионалци и патриоте, већ и „наши“.  Уз то и карактери. Чврсти као клисурине. А ја се нисам могао отети утиску да већину тих људи предлажемо и бирамо само због тога што су код неког од наших функционера излобирали да баш они мјесечно примају накнаду од две хиљаде евра. За, објективно гледано, млаћење празне сламе. Плус плата или пензија.

Циркус је настављен тако што су чланови Савјета изабрани на приједлог опозиције, НВО и комесара из Брисела, њих четворо, ујутро поднијели оставке а поподне нам дојавили да су њихове оставке представа за блокадере и јавност, да им не пада на памет да се одрекну плијена у виду двије хиљаде евра мјесечно и замолили нас да те оставке не уважимо. И ми смо опет потрчали да им изађемо у сусрет. Па смо се још једном понизили и правном гимнастиком, равној вјежбама на греди Нађе Команечи, донијели правно тумачење да оставке  које важе уствари – не важе.

Смијешно ми је док гледам како се моје колеге, нама наклоњени аналитичари и новинари, сада крсте пред камерама и питају како је ово могуће. Како је могуће да сва четири “наша” члана сада не само играју како нова власт свира, већ у обрачуну са нама наклоњеним медијима – коло воде.

Како смо их бирали, такве их и имамо. Направили смо ријалити, гледајмо.

ФОТО: фејсбук