„Њујорк тајмс“ о српским студентима: побиједили су снажног лидера, али могу ли да воде земљу?

Подјелите чланак

Студенти признају да нова влада Србије, која тек треба да буде формирана, не може да буде вођена по истим принципима као њихове скупштине, наводи њујоршки дневник

Извор: Политика

Успех Студентске листе на парламентарним изборима у Србији представљао је кулминацију неуобичајеног експеримента колективног одлучивања, заснованог на директној демократији и вишесатним расправама на универзитетима, али принципи који су студенте довели до победе можда нису довољни за изградњу функционалне, кохерентне и одрживе владе, пише „Њујорк тајмс“.

У тексту „Победили су снажног лидера, али могу ли да воде земљу?“, Њујорк тајмс наводи да је разнолика листа кандидата које су студенти изабрали, на којој су готово сви били политички почетници са широким спектром понекад контрадикторних ставова, одражавала уверење да свако треба да има право гласа у покрету без вође, уједињеном само једним циљем – да се реше снажног лидера Србије Александра Вучића и система који је он створио.

„Нису имали вођу, ни политичку странку, нити конвенционалну кампању. Одлуке су доносили дизањем руку после вишесатних дебата у универзитетским учионицама. Био је то спор и гломазан процес који је оцењен као јединствени експеримент у директној демократији“, пише у тексту.

Тај слободан приступ српских студената политици, како се додаје, показао се толико ефикасним да су на изборима 25. октобра постигли оно што етаблиране опозиционе странке нису успеле да постигну дуже од деценије: разбили су Вучићеву добро организовану политичку машинерију.

Ипак, процес групног доношења одлука, који су студенти називали пленумима, често је био непрозиран и представљао је фундаментални проблем, преноси лист оцену Владимира Вулетића, професора социологије на Филозофском факултету у Београду.

„То је комбинација доношења одлука у комунистичком стилу путем пленума и демократског доношења одлука путем изабраних чланова парламента. Усклађивање ова два приступа биће организациони изазов. Идеолошке и организационе разлике ће неизбежно довести до подела унутар покрета и вероватно до нових избора у року од годину дана“, казао је Вулетић.

Студенти признају да нова влада Србије, која тек треба да буде формирана, не може да буде вођена по истим принципима као њихове скупштине, наводи њујоршки дневник.

Лист преноси и изјаву Наталије Петровић, студенткиње комуникација и односа с јавношћу, да будући парламент и влада „неће функционисати по принципима студентских пленума и директне демократије, већ по уставним принципима и програму који су студенти развили заједно са њиховим кандидатима и другим стручњацима“.

Пре избора, студентски пленуми су сатима расправљали чак и о мањим предлозима. Влада можда нема тај луксуз и мораће да одобрава буџете, да преговара о међународним споразумима и да благовремено реагује на кризе, указује Њујорк тајмс.

Можда је још проблематичније, додаје лист, то што се студенти, који су одлучили да се не кандидују, и даље надају да ће задржати надзор над људима које су именовали на победничку Студентску листу.

Они инсистирају да немају планове да репродукују своје пленуме унутар владиних министарстава, али желе да надгледају законодавце као независна снага ван парламента, захтевајући транспарентност и одговорност, наводи њујоршки дневник.

Кандидати Студентске листе су се обавезали на програм управљања од 1.000 страница, развијен уз учешће хиљада стручњака, професора и студената, наводи лист и додаје да се програм у великој мери заснива на апстрактним принципима попут одговорности, а да је мало конкретних планова, и да се углавном избегавају спорна питања, посебно у спољној политици.

Студенти су, међутим, јасно ставили до знања да желе да окончају блиску сарадњу Вучића са Израелом у области одбране и других питања, тако што су у програму обећали да „неће бити саучесник у израелском систематском покушају уништења палестинског народа у Појасу Газе“, указује Њујорк тајмс.

Лист истиче да још није јасно како ће се развијати однос између студената и кандидата које су изабрали и да остају тешка питања о томе шта ће се десити када се изабрани представници не буду слагали са покретом који их је довео на власт.

Њујорк тајмс преноси и речи Душана Спасојевића, професора Факултета политичких наука у Београду, да „фаза владавине захтева да посланици или министарства стекну стварну власт, ослобођену студентске контроле“.

Студенти су, међутим, опрезни у давању одрешених руку законодавцима, јер страхују да би то могло да створи нови центар моћи ван њихове контроле, налик етаблираним политичким странкама у Србији, наводи лист и цитира изјаву студента Николе Малетића.

„Једина права победа биће трајна промена у политичкој култури и начину управљања земљом. Све друго би једноставно значило да се нова влада понаша као стара“, казао је Малетић.

ФОТО: Политика

Сличне објаве

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *