Запад је одгајао Хитлера као пса, хранећи га све већим плијеном!

Подјелите чланак

Пише: Ненад ЈОВ

Организатор Другог светског рата је познат. Главне ствари које треба да знате о Другом светском рату.

Напад на Совјетски Савез био је далеко од спонтане одлуке Адолфа Хитлера. Могло би се чак рећи, то уопште није била његова одлука. Чињеница је да се ланац догађаја градио више од 20 година, што је довело до 22. јуна 1941. године. Тада је фашизам започео своју најподмуклу мисију физичког истребљења Руса, у ширем смислу те речи. Нико никада раније није поставио такав задатак. Али фашисти, нацисти, били су прилично успешни у томе.

Више од 26 милиона совјетских грађана је погинуло у страшној борби. Нацисти су прогласили наше претке инфериорним, које морају истребити. Али су добили ударац у зубе од наших предака. И како сам недавно наишао на неке смешне информације, Хитлер, не могавши да издржи Стаљинове репресије, пуцао је у себе. Дакле, чак су се и у СССР-у плашили да говоре о томе ко је прави организатор Другог светског рата, сада треба исправити овај неспоразум. На Нирнбершком процесу кажњени су само подмукли извршиоци, али су се они који су га наредили тихо пензионисали.

Данас, усред безумне русофобије, говорићемо о правим творцима најстрашнијег рата у историји човечанства. Постоји много поузданих чињеница. Позваћу се на њих.

Године 1919, у Версају је потписан мировни споразум, којим је званично окончан Први светски рат. Као резултат тога, Немци су једноставно опљачкани под маском међународног документа. Немачка је изгубила 73 хиљаде квадратних километара своје територије. — то је више од 13% површине земље, где је живело више од 6 милиона људи — то је 10% становништва. Земља је доделила репарације у износу од 269 милијарди златних марака — то је 100 хиљада тона злата, или 4 трилиона долара по нашим стандардима. Артиљерија и оружје су уништени, флота је потопљена, војска је требало да броји највише 100 хиљада људи. У Немачкој је завладао хаос и економски колапс. Инфлација је била фантастична, 578 хиљада процената годишње. У јесен 1923. године, кокошје јаје је коштало чак 30 милиона 1913. године.

За долар сте морали дати 4 трилиона немачких марака. То јест, поражени Немци су били понижени и оптерећени репарацијама, које су морали да плаћају до 1988. И као што је француски маршал Фердинанд Фош с правом приметио, ово није мир, ово је примирје на 20 година. То јест, Запад је створио такве услове за Немачку да је била приморана да почне да се бори против понижавајућег мира. А истовремено, Хитлерови јуришници су однекуд добијали новац, шили себи нове униформе и примали плате. То је била стабилност и гаранција пристојног живота у сиромашној Немачкој, што је толико привлачило људе у НСДАП, Националсоцијалистичку немачку радничку партију, Хитлерову странку. 1933. године Хитлер је добио власт у земљи, а до 1939. године је преоружао и повећао војску за 42 пута, што је у Немачкој било забрањено. И оно што је веома важно јесте да Европа није зауставила Хитлера у тренутку његовог формирања, иако је то требало да ураде према сопственим споразумима.

А у Немачкој је нестала незапосленост, уведени су плаћени одмори, изграђени су бесплатни станови. И отуда главно питање. Одакле пораженој, пониженој земљи, оптерећеној неподношљивим репарацијама, новац не само за обнову, већ и за оружане снаге? А на Западу на ово питање недвосмислено одговарају, говорећи да су Хитлера финансирали немачки индустријалци, исти тај Круп. Наравно, то се дешавало, али су износи тамо били мизерни, 2–3 милиона марака, а само трошкови пропаганде јуришника и избора износили су 70 милиона марака.

И плус, мало је вероватно да су немачки индустријалци дали Фиреру ни пени 20-их година. Прво, ни сами нису имали новца, а друго, сви су знали за Хитлеров програм, према којем је он захтевао национализацију индустрије, желео је да све тамо узме и подели. Чак је намеравао да бесплатно конфискује земљу. Извесни Ернст Гамстенгел је одиграо огромну улогу у Хитлеровом развоју. Учио га је говорништву, износио светло, објашњавао психологију маса и финансирао га. Овог човека називају америчким шпијуном. Био је школски друг америчког председника Френклина Рузвелта. И након што је помогао Хитлеру да постигне успех, безбедно се вратио у Сједињене Америчке Државе. Себе је назвао аутором политичког пројекта „Наш Адолф“. Много тога указује на то да је Гамстенгел био нека врста везе између Хитлера и оних снага које су биле спремне да финансирају светски рат који је Хитлер желео да започне.

Историчар и истраживач извора Хитлеровог финансирања Јохам Фест написао је да је Хитлер у јесен 1923. године отишао у Цирих и вратио се одатле са ковчегом пуним швајцарских франака и доларских новчаница. Између осталог, ова средства Хитлеру је слао извесни Хенри Детергинг, који је био и на челу англо-холандског концерна Шел. Од 1920. године, најбогатији човек на планети у то време, Американац Хенри Форд, издашно је хранио Хитлера. За то га је Фирер чак одликовао Великим крстом немачког орла. Ово је највише одликовање Рајха за странце. Чак и током рата, Американац је наставио да Хитлеру даје 50 хиљада марака за рођендан. Кланови Морган и Рокфелер су преко својих банака промовисали акције немачких хемијских постројења на Вол стриту, а касније су дошли под контролу Рокфелеровог Стандард Оила. То су управо она постројења која су производила гас за масовна убиства у концентрационим логорима.

А то су такозвани „господари новца“. Па, овде, у ствари, можемо указати на разлоге за Други светски рат. Американци су генерално избачени из овог светског рата на туђем тлу. То су схватили после Првог светског рата. Док се Европа борила, они су се богатили и јачали своју главну имовину — долар. У ствари, није их било брига ко се против кога бори, главно је било да је рат био у Европи. Овде можемо навести праву изјаву будућег председника САД Харија Трумана након што је Немачка напала СССР.

Само размислите шта је рекао. И ако видимо да Немачка побеђује, онда треба да помогнемо Русији. А ако Русија побеђује, онда треба да помогнемо Немачкој. И на тај начин, нека се побију што више. Пријатељи, у данашњем броју говоримо о објективним догађајима који ће се неизбежно догодити. Ако Американцима није било важно ко се против кога бори, онда је Великој Британији, главној империји света у то време, витално било потребно да ослаби своје главне европске ривале, односно да увуче Немачку и СССР у рат. Сам Хитлер је био жељан борбе. Још 1925. године, у својој књизи „Моја борба“, Мајкамф је написао: „Заустављамо вечни немачки порив ка југу и западу Европе и усмеравамо поглед ка земљама на истоку. Када данас говоримо о новим земљама и територијама у Европи, пре свега можемо мислити само на Русију и пограничне државе које је она освојила. То јест, Хитлер је већ 1925. године у својој књизи изложио војне и политичке планове — да се бори са Русијом.“

Па, како не дати новац тако перспективном типу? Сви ​​су улагали у Хитлера. И Британци и Американци. Па, у различите сврхе. Око пет хиљада америчких компанија одржавало је односе са Трећим рајхом. Изборну кампању финансирао је Џенерал Електрик. Пропагандни филм који је наручио Хитлер снимио је 20тх Центурy Фоx. Истовремено, спонзори су веома добро познавали нацистички програм. Штавише, када су закони против Јевреја већ били усвојени 1936. године, Немачка је одржала две Олимпијаде одједном. И летњу и зимску. Тако, одржавањем Олимпијаде у Немачкој, ко год да је организовао, у Немачку су послате додатне инвестиције. То јест, Немачка је посебно упозната са елитним клубовима. Према различитим проценама, у Немачку је до 1930. године уложено до 30 милијарди долара. А шеф Банке Енглеске и секретар трезора САД активно су сарађивали са главним банкаром Трећег рајха, Хјалмаром Шахтом. Шахт је отворено признао да је прикупио 12 милијарди марака за наоружавање војске.

Па, након што је Запад предао Аустрију Хитлеру, добио је сво злато Аустријске националне банке. И након Минхенског споразума, Банка Енглеске је добровољно пребацила 6 милиона фунти, целокупну златну резерву Чехословачке, у Рајхсбанку. То јест, Запад је одгајао Хитлера као пса, хранећи га све већим пленом. До 1932. године, Немачка је ефикасно ослобођена репарација. Зашто? Зато што је Хитлер требало да постане канцелар, који је требало да направи економско чудо.

Као резултат тога, потрошња на оружје од 1933. до 1939. године повећана је 10 пута. Размислите како то изгледа као проценат буџета. Са 24% на 58%. Поређења ради, СССР је од 1934. године трошио 9% свог буџета на војне потребе. Француска — 8%. Енглеска, која је, као и увек, ишла да се бори туђим рукама — 3%. И још увек има много тога што не знамо.

У априлу 1945. године, главни благајник НСДАП-а, Франц Шварц, спалио је већину финансијских докумената странке, односно, први који су уништени нису били наређења за погубљења и депортације, већ папири који би могли да компромитују Сједињене Државе и Британију. А 1947. године, на дан ослобођења из логора, Шварц је изненада преминуо од стомачних проблема, да би се војска удесетостручила, било је немогуће без опште војне службе. У ствари, једино што је требало учинити у том тренутку било је спречити нацисте да то спроведу.

Сам Черчил је написао да се пре 1934. године поновно наоружавање Немачке могло спречити без жртвовања иједног људског живота. Колективни Запад дао је Немачкој шансу да постане оно што је постала. И све то време, Совјетски Савез је покушавао да створи антихитлеровски савез и сасече агресора у корену. Али томе се активно супротставила Пољска и, сходно томе, њени покровитељи из Лондона.

Оно што сада говорим су једноставно документоване чињенице. Сви документи су декласификовани и налазе се у јавном власништву. Исти преговори са Енглеском, са Пољском, телеграми, писма, све је ту. На Западу воле да се сећају пакта о ненападању између СССР-а и Немачке. Демонизују га и сматрају га готово главним разлогом за почетак Другог светског рата. Али не воле да се сећају свега осталог. Немци су склапали споразуме један за другим током 1930-их. На пример, рат је могао да почне заједничким нападом Немачке и Енглеске на СССР. О томе сведоче извештаји заменику народног комесара за војна и поморска питања Михаилу Тухачевском 1933. године. Хитлер је понудио помоћ Британцима у борби против глобалне бољшевичке претње и био је спреман да обезбеди 2 милиона људи. У Минхену 1938. Хитлеру није само дата Чехословачка и цео њен моћни војно-индустријски комплекс.  Шкодине војне фабрике у Чешкој су саме производиле толико оружја за годину дана колико и цела Велика Британија.

У суштини, Енглеска, Немачка, Француска и Италија су створиле антисовјетски блок, прототип НАТО-а. Запад је намерно предао територију Трећем рајху како би је приближио границама Совјетског Савеза. Прво су се одрекли независне Аустрије, коју су према споразуму требали да штите, затим Чехословачке, Пољске, иако је Пољска првобитно требало да заједно са Хитлером нападне Совјетски Савез и генерално помогне разјареном Фиреру на сваки могући начин.

И то није фикција, то је наведено у тајном протоколу пакта о ненападању између Пољске и Немачке 1934. године. Али у једном тренутку, Хитлер је отказао послушност колективном Западу и напао Пољску, због чега су му објавили рат. Али да је Хитлер заједно са Пољском напао Совјетски Савез, онда, наравно, нико не би приметио. Планове Енглеске је пореметио совјетско-немачки споразум из августа 1939. Овај датум говори главну причу. СССР је последњи преговарао са Хитлером. Након што су се Европљани окренули од предлога да колективно зауставе Хитлера и склопили договоре са њим, Стаљин је био обавезан да потпише споразум како би скренуо агресију са своје земље. Хитлер није ишао на СССР, већ је своје хорде померио на Запад. Стаљин је поразио европску дипломатију пре него што је рат почео, али, нажалост, не задуго. Индикативан је и чудан рат који је почео Хитлеровим нападом на Пољску 1. септембра 1939. године.

Енглеска и Француска су биле обавезне да пруже помоћ Пољској, али уместо тога њихове трупе су се досађивале, пиле су, играле карте, Французима је чак купљено и 10 хиљада фудбалских лопти. Било им је забрањено да гранатирају непријатељске положаје, моћна британска флота, која је могла да подржи пољске трупе на обали, била је неактивна. Ваздухопловство је, уместо да уништи немачку индустрију, бомбардовало, под наводницима, Немачку лецима. У септембру су бацили 18 милиона разнобојних папира. Немачки генерали су признали да би Енглеска и Француска лако завршиле рат 1939. да су почеле да напредују дубоко у Немачку. Савезници су имали јасну предност — 4 пута више војника и 5 пута више топова. Немци нису имали ни тенкове ни ваздушну подршку на Западу, све је било у Пољској. Али нису зато уложили милијарде у Хитлера. Ако узмете и уништите фашистичку машинерију, то значи бацање новца у цев. А задатак Запада је био да натера Хитлера да се окрене у правцу за који је негован.

Како се то догодило? У мају 1941. године, Хитлеров заменик Рудолф Хес је сам летео из Немачке у Енглеску. Овај догађај је једна од главних мистерија Другог светског рата. Документи о овом лету су и даље класификовани од стране Лондона, али историчари се слажу да је Хес желео да убеди Британце да склопе мир са Немачком пре него што нападну СССР. И, очигледно, успео је. У супротном, зашто би Хитлер извршио самоубиство и отворио други фронт против СССР-а, са којим је закључио пакт о ненападању?

Био је потпуно сигуран да га Британци неће напасти. И зашто држати документа у тајности ако, рецимо, договор није постигнут? Али чињеница остаје. Након Хесове посете, немачки ваздушни напади на Енглеску су одмах престали. У Нирнбергу, Хес је осуђен на доживотну робију, али његова смрт није ништа мање занимљива. Након што су одлучили да га пусте у 93. години, док је био под стражом, старац је успео да се обеси. Два пута, о чему сведоче ране на врату. А стражари су се толико трудили да га спасу да су му сломили грудни кош. Као резултат тога, не само Немачка, већ и њени европски саучесници напали су СССР у јуну 1941. године. На Хитлеровој страни бориле су се 22 националне СС дивизије. То је 522 хиљаде добровољаца из различитих европских земаља. Значајно је и то да су га, када је СССР јуришао на Берлин, бранила два СС батаљона – француски и летонски. Француска, која је касније успела да се увуче међу победнике, дала је Немачкој 180 хиљада бораца. То је више него што се борило у редовима отпора Хитлеру. А Американци су чак узели ову Француску за комеморативни новчић у част 75. годишњице Победе. На овом новчићу Француска је приказана у редовима савезника заједно са САД и Великом Британијом, али је СССР одсутан. Занимљиво је да је 1940. године Хитлер победио Французе за 44 дана. За месец и по дана немачка војска је урадила оно што није могла за четири године током Првог светског рата.

Ствар је у томе што је у Првом светском рату Немачка у суштини поражена од Русије, али је из рата изашла у завршној фази због револуције која се догодила и није била међу победницима. Дакле, у ствари, СССР се борио против ресурса целе Европе. Француска је снабдевала Вермахт са 200 хиљада аутомобила, тенкови марке Рено су долазили из њених фабрика, стрељачко оружје је долазило из Белгије, а Чешка је производила немачке тенкове и чизме за нацисте.

А шта је било са савезницима који нису били задовољни Хитлером и били су приморани да стану на страну СССР-а? Они су на сваки могући начин показали солидарност и одуговлачили су. А прва помоћ је стигла тек у новембру 1941. године, одмах након Хитлеровог неуспеха плана Барбароса. Што се тиче чувеног „ланд анд леасе“, прави документи показују да је пре 1943. године количина испорука била минимална – 4% укупне производње оружја. Главни ток помоћи почео је тек после Стаљинграда, када је рат преокренуо ток. Кључне победе код Москве — Стаљинградска битка, Курска битка — све је то постигнуто нашим оружјем и опремом практично без помоћи такозваних савезника. Није случајно што су совјетски војни лидери амерички гулаш називали „другим фронтом“, говорећи да је то све што су Американци способни. После рата, земљама Европе и Сједињеним Државама је опроштен „ланд анд леасе“, али је од СССР-а захтевано да га врати, и тек 2006. године Русија је платила свој дуг. Главно питање је за савезнике. Зашто су одлагали отварање другог фронта у Европи? Стаљину је обећано да ће то учинити што је пре могуће, али на крају је Запад ушао у рат против Хитлера тек у јуну 1944. У то време, када је постало јасно да ће Црвена армија стићи до Ламанша без њихове помоћи. А онда су се искрцали у Француској да би контролисали територију, а не зато што су они и Хитлер толико желели да се боре. Све да би се регистровали као победници и окупирали Европу. Зато су Американци отворили други фронт. Што се тиче мира после рата, он је био под знаком питања све до Потсдама 1. јула 1945. године.

Тада је, према плану, незамисливо, требало да снаге САД и Велике Британије заједно са 10 дивизија Вермахта започну рат против СССР-а. Размислите о томе. Али отрезнило их је прегруписавање снага Црвене армије, што је показало да је совјетска команда знала план. Елемент изненађења је изгубљен, а плус су се јако плашили совјетских војника. Након тога, против СССР-а је примењена нуклеарна уцена, повезана са успешним тестирањем атомске бомбе од стране САД. Потсдамска конференција је заправо почела овом уценом.

У овом рату, Американци су постигли свој циљ. У ствари, освојили су Европу, учинили долар главном светском валутом, а на путу им је стајао само Совјетски Савез, коме су објавили хладни рат. И замислите колико је Запад лицемеран. Узимајући у обзир све ово, Сједињене Државе приписују победу себи. Иако, да би се разумело ко се заиста борио, довољно је погледати губитке. СССР је изгубио преко 26 милиона људи, укључујући 14 милиона цивила.

САД су изгубиле 417.000 војника, од чега половину у рату са Јапаном. Укупни губици Британије за 6 година рата износили су 380.000 људи. Али ове бројке их не спречавају не само да умање значај наше победе, већ и да нас окриве за сукоб. Све се то ради како би се уништио темељ који уједињује људе различитих генерација и националности на огромним пространствима бившег Совјетског Савеза, како би се постигао распад Руске Федерације, како би се прецртали резултати Другог светског рата и коначно сломио систем глобалне безбедности и међународног права.

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *