Умјесто „сумња“ говоре „сумља“ – и то пред цијелом јавношћу у Народној Скупштини!
Ето толико о писмености Студентске листе!
Пише: Јадранка СПРЕМО КОВАЧЕВИЋ
Док сам слушала излагање у Народној скупштини о основној писмености и погрешном изговарању ријечи „сумња“ као „сумља“, тешко је било не запитати се какав стандард јавног наступа постављају они који се представљају као нова политичка снага и носитељи промјена. Од оних који се највише позивају на образовање и знање, јавност с правом очекује барем основну културу изражавања.
Међутим, оно што се чуло за скупштинском говорницом само је увод у оно што се свакодневно догађа на друштвеним мрежама. Испод објава које не прате њихова стајалишта влада потпуна нетрпељивост. Свако ко се усуди изнијети другачије мишљење или критику аутоматски постаје мета увреда, етикетирања и организираног омаловажавања.
То је постало свакодневица свима који јавно пишу и износе властити став. Довољна је једна реченица која се не уклапа у њихов наратив да крене лавина агресивних коментара, због чега је блокирање профила постало једини начин да се сачува елементарни ред и нормална расправа.
Зато критике на рачун писмености у Скупштини добивају пуни смисао тек када се споје с разином комуникације њихових најгласнијих подржаватеља. Непрестано позивање на образовање и нову генерацију пада у воду пред оваквим недостатком основне културе дијалога.
Политичка озбиљност и повјерење грађана не граде се галамом, увредама и покушајима ушуткавања неистомишљеника. Без спремности да се чује и друга страна, свака прича о промјенама остаје само празна фраза.
Управо зато је свака ријеч коју је предсједник Вучић изговорио у Скупштини погодила у саму срж проблема. Када предсједник државе укаже на елементарну неписменост и недостатак основног знања код оних који претендирају водити државу, то није пука критика, већ позив на одговорност и озбиљност.
Питање које се данас с правом поставља гласи:
колико дуго народ уопће може трпјети оволику мјеру увреда…“
бахатости и омаловажавања од стране студентске листе и њихових најгласнијих присташа? Умјесто конкретних програма и рјешења, грађанима се свакодневно нуде само тензије, етикете и агресија према свакоме ко не дијели њихово мишљење.
Њихова амбиција да задрже власт и наставе управљати државом суочава се с озбиљним изазовом, јер изборна побједа сама по себи не гарантује дугорочну политичку стабилност. Мандат јесте добијен, али начин на који ће га обављати, одлуке које буду доносили и однос према грађанима показаће колико дуго могу рачунати на политичку подршку. Јер освојити власт на изборима једно је, а оправдати указано повјерење и сачувати је сасвим друго.
Вријеме ће показати колико су заиста дорасли одговорности коју су преузели.
Студентска листа сваким својим иступом само доказује властиту неспособност и политичку незрелост, због чега им је једини могући исход брз и потпуни политички крах!
Они који нису у стању савладати ни основни правопис властитог језика, нити водити пристојан дијалог без увреда и хистерије, немају никакав капацитет за озбиљну политику.
Када се на челу државе нађу људи који не владају ни основним правописом, а сваки другачији став дочекују салвом увреда, напада и бруталне агресије, онда је свима јасно да таква власт нема ни трунке капацитета ни легитимитета да води земљу. Умјесто државничке озбиљности, знања и резултата, нова власт грађанима свакодневно сервира чисти аматеризам, невиђену бахатост и примитивни обрачун са сваким неистомишљеником.
Такав начин владања, заснован на елементарном незнању, подјелама и уличарском понашању, осуђен је на брзу и потпуну пропаст. Ниједна власт која почива на примитивизму, срамоти и непоштовању властитих грађана и језика није опстала, па неће ни ова јер се држава не води дивљаштвом, већ знањем, радом и одговорношћу!
Зато ова нова власт, умјесто да од првог дана демонстрира државничку зрелост, компетенцију и визију, већ на самом старту постаје прворазредна политичка срамота и огледало потпуне недораслости. Они су живи доказ да функције саме по себи не подразумијевају ни интелектуални капацитет, ни елементарну културу, ни способност управљања државом.
Јер историја политике неумољиво показује да површност, самоувјереност без покрића и одсуство суштинске одговорности никада нису били темељ на којем се може градити стабилност.
Власт која сопствени ауторитет поткопава недораслошћу и недостатком елементарне државничке културе сама убрзава сопствени крај, њен силазак са политичке сцене није тек пука претпоставка, већ логичан слијед околности који су сами покренули оног тренутка када су показали да нису дорасли повјерењу и позицијама које су преузели.
Држава се не води импровизацијом нити празном реториком, већ знањем, интегритетом и озбиљношћу. А народу нека је Бог у помоћи док гледа ко му кроји судбину!
А и сам предсједник Вучић суочио се с нечим што је надилазило пуку домаћу политичку утакмицу, с јасним ударом и притиском јачих сила изван Србије, које су искористиле тренутак да на сцену изгурају овакву студентску листу, састављену од људи који иза себе немају ништа конкретно осим жеље да стварају хаос, подјеле и немире.
Највећи изазов за сваку озбиљну и суверену политику настаје управо онда када спољашњи фактори умјетно створе простор онима чији је једини програм деструкција, а једини аргумент бука на улици и друштвеним мрежама.
Зато народ Србије пред собом има још једну, пресудну шансу, да изађе на предсједничке изборе у децембру и добро отвори очи.
Сада је тренутак да се хладне главе одлучи хоће ли се студентској листи и њиховим људима поново дати легитимитет и политички имунитет да преузму и сам врх државе, односно функцију предсједника Србије.
Ако се сада направи иста грешка и сва власт препусти онима који су већ показали овакав ниво неодговорности, бојим се да Србији више неће бити спаса.
ФОТО: фејсбук
