Завичај се не чува ријечима, него радом – Желимир Перић и „Каструм на Уни“ – људи који од идеје стварају трајно дјело (фото)
Пише: Зоран М. КОС
Фото: Каструм на Уни
Од старих некропола и заборављених орнамената до народног веза, књига, сликовница и међународних представљања – Удружење „Каструм на Уни“ из Новог Града и његов оснивач Желимир Перић показују колико се може постићи када се ентузијазам, знање и воља претворе у конкретан рад. За три године обучили су више од 400 полазника радионица веза, објавили шест публикација и своје активности представили и изван граница наше земље.

Желимир Перић, оснивач и предсједник Удружења „Каструм на Уни“ из Новог Града, на представљању традиције и обичаја у оквиру „Фестивала божићног колача“
У крају гдје се Уна и Сана сусрећу са причама старих времена, гдје Поткозарје и Подгрмеч чувају трагове живота бројних генерација, постоје људи који вјерују да завичај не смије остати само успомена. Међу њима је Желимир Перић, писац и истраживач, оснивач и предсједник Удружења „Каструм на Уни“, које од 2023. године настоји да културно и историјско насљеђе овог краја сачува од заборава.
Кроз издаваштво, истраживања, радионице народног веза и културне манифестације, „Каструм на Уни“ гради мост између прошлости и будућности. Њихов рад није само настојање да се сачува оно што је некада било, већ и да се дјеци и младима омогући да разумију коријене из којих су потекли.
Ово је, у ствари, прича о ентузијастима огромне енергије, људима који имају идеје, али се не задржавају на њима. Истражују, прикупљају грађу, организују, пишу, илуструју, објављују и повезују људе. У времену када се много тога најављује, а мало завршава, њихов рад најбоље говори сам за себе.
ЗАВИЧАЈ КАО ТРАЈНА ИНСПИРАЦИЈА
Удружење је основано 2023. године са визијом да културно насљеђе Новог Града, Поткозарја и Подгрмеча добије своје мјесто у савременом друштву. Посебна пажња посвећена је народним обичајима, традиционалним занатима, нематеријалној културној баштини и издавачкој дјелатности.
„Завичај није само простор у којем смо рођени. Он је оно што носимо у себи, језик наших предака, приче које смо слушали, мотиви које су наше баке везле и сјећања која не смију нестати. Ако ми не запишемо те приче и не сачувамо те трагове, поставља се питање ко ће то учинити“, поручује Перић.
Управо из таквог односа према завичају произлазе бројни пројекти удружења.
ВЕЗ – НИТ КОЈА СПАЈА ГЕНЕРАЦИЈЕ
Посебно мјесто у раду „Каструма на Уни“ заузима очување козарачког и подгрмечког веза. Оно што је некада било дио свакодневног живота жена ових крајева, данас представља драгоцјено свједочанство о културном идентитету, породичним обичајима и традиционалном стваралаштву.

Кроз едукативне радионице веза дјеца и одрасли заједно уче старе технике ручног рада и упознају симболику традиционалних шара
Кроз радионице веза, које организују већ три године, знање се преноси на млађе генерације. Дјеца и млади имају прилику да упознају технике ручног рада, али и да сазнају више о значењу мотива, боја и шара.
До сада је кроз ове радионице прошло више од 400 полазника, што представља један од најконкретнијих показатеља обима њиховог рада.

Масовно интересовање најмлађих – десетине дјеце на радионици народног веза на отвореном уз приче и сликовнице о завичају
„Најважније је да млади не посматрају вез као нешто што припада само прошлости. Када узму иглу и конац, када сами направе први мотив, онда традиција постаје њихово лично искуство. Тада она престаје бити само прича и постаје живо насљеђе“, истиче Перић.

Традиционални козарачки и подгрмечки мотиви у савременом руху – преношење знања и љубави према насљеђу на најмлађе генерације
Ово није само питање фолклора и лијепих изложбених експоната. Ријеч је о истраживању, документовању и заштити нематеријалне културне баштине.
Подгрмечки вез заштићен је и уписан на листе нематеријалне културне баштине Републике Српске и Босне и Херцеговине. Удружење је свој рад на овом пољу представило и у Кини, на међународном такмичењу „Мост“, на којем учествују представници из различитих земаља свијета.
Посебан резултат тог истраживачког рада је публикација „Вез – нит која нас спаја: Приказ српског веза Подгрмеча и Поткозарја“.
У њој су систематизовани подаци о симболици веза, начину израде, значењу орнамената и боја. Према наводима аутора, ријеч је о првој публикацији у Босни и Херцеговини која је на овако свеобухватан и прегледан начин обрадила ову тему.
Тако су мотиви који су деценијама преношени са генерације на генерацију добили и свој писани документ, чиме се отвара могућност њиховог даљег проучавања и представљања.
ШЕСТ ПУБЛИКАЦИЈА – ШЕСТ ПУТЕВА ДО ЗАВИЧАЈА
Издавачка дјелатност један је од најзначајнијих сегмената рада удружења. До сада је објављено шест ауторских публикација, међу којима су сликовнице и истраживачке књиге.
То су:
„Патка са Уне“
„Патка са Уне – Унска чаролија“
„Мркоњић Град очима ковача“
„Наше село – срце које куца“
„Приче са камена“
„Вез – нит која нас спаја: Приказ српског веза Подгрмеча и Поткозарја“.
Посебну пажњу привлаче сликовнице намијењене најмлађима. „Патка са Уне – Унска чаролија“ дјецу води у свијет ријеке Уне, њеног екосистема, легенди и природних љепота.

Спој књиге и ручног рада – радионица веза и представљање сликовнице „Патка са Уне“ привлаче велику пажњу најмлађих посјетилаца на сајмовима у региону
„Желимо да дјеца одмалена заволе свој завичај. Када кроз сликовницу упознају ријеку, њене обале, живи свијет и легенде, она за њих постаје нешто више од географског појма. Постаје дио њиховог идентитета и нешто што желе да чувају“, објашњава Перић.
С друге стране, истраживачке публикације представљају покушај да се документују историјски трагови и културно насљеђе које је често недовољно познато широј јавности.
Међу њима су и „Приче са камена“, посвећене траговима старих некропола, каменим споменицима, орнаментима, предањима и вјеровањима Поткозарја и Подгрмеча.
То је посао који захтијева стрпљење и истраживачку посвећеност: одлазак на терен, фотографисање, биљежење, разговоре и прикупљање података. Камен који је некада био свједок живота једне заједнице постаје документ који ће говорити и будућим генерацијама.
Странице публикације „Приче са камена“ – документовани камени споменици, стари ћирилични натписи и предања из некрополе у селу Бушевић.
Публикација „Мркоњић Град очима ковача“ отвара још један простор за представљање традиционалних заната и људи чије су вјештине обликовале живот завичаја, док „Наше село – срце које куца“ упућује на важност локалног памћења и очувања прича о људима и срединама из којих потичемо.
ОД НОВОГ ГРАДА ДО МЕЂУНАРОДНЕ САРАДЊЕ
Рад удружења не остаје ограничен на простор Новог Града и околних крајева.
У „Каструму на Уни“ посебну пажњу посвећују сарадњи са културним установама, музејима, школама, културним центрима, умјетницима и истражичима.

Заједнички рад на очувању традиције Поткозарја – радионица веза у Приједору у сарадњи са Етно друштвом „Српски соколови Козаре“
Према ријечима Перића, удружење остварује сарадњу са музејима и културним центрима у Републици Српској, а чланови су и међународних организација које се баве очувањем насљеђа, као и више асоцијација и удружења из Републике Србије.
Њихов рад препознат је и у Србији, гдје су редовни учесници бројних манифестација посвећених култури и културном насљеђу. Тамо представљају своје публикације, организују радионице веза и упознају ширу публику са традицијом Поткозарја и Подгрмеча.
Посебно је значајно што је „Каструм на Уни“ један од оснивача републичке мреже удружења „Насљеђе“, која окупља стручњаке из области културног насљеђа Републике Српске.
Такво повезивање омогућава размјену знања, искустава и идеја, али и стварање шире мреже људи који се баве сличним пословима.
ИЗА СВАКЕ ИДЕЈЕ СТОЈЕ РАД И ВОЉА
Када се погледају све активности – од радионица са више од 400 полазника, преко шест објављених публикација, до међународних представљања и сарадње – постаје јасно да се не ради о повременом ентузијазму, него о континуираном раду.
За сваку публикацију потребно је прикупити и обрадити грађу, за сваку радионицу обезбиједити услове и окупити учеснике, а за свако представљање пронаћи начин да се локално насљеђе приближи људима који о њему можда до тада нису знали готово ништа.
Управо зато је важно поменути и људе који стоје иза оваквих пројеката, јер ниједно удружење не чине само његово име, печат и адреса. Чине га појединци, сарадници и пријатељи који су спремни да уложе своје вријеме, знање и енергију.
Ентузијазам, међутим, не би требало да буде замјена за институционалну подршку. Напротив, овакви примјери показују да институције имају разлога да препознају, прате и подрже људе који већ доказују шта се може урадити на пољу културе и очувања насљеђа.
ПРИЧЕ КОЈЕ ТЕК ТРЕБА ЗАПИСАТИ
Будући планови удружења усмјерени су на нова издања, наставак истраживања народног веза, прикупљање прича из крајишких села и развој културних фестивала. Међу њима је и ново издање аутора Желимира Перића посвећено знаменитом крајишком јунаку – „Петар Поповић Пеција: Српски Робин Худ из Босанске Крајине“, које ускоро излази из штампе.

Ускоро из штампе – ново издање аутора Желимира Перића „Петар Поповић Пеција – Српски Робин Худ из Босанске Крајине“
„Много је прича које још нису записане. Много је старих мотива који нису документовани и људи који носе драгоцјено знање. Наш задатак је да то препознамо и сачувамо“, поручује Перић.
У тој реченици можда је и најбоље сажета суштина рада „Каструма на Уни“.
Јер културно насљеђе не чине само велики споменици, знаменити догађаји и имена уписана у историјске уџбенике. Чине га и свакодневни живот, народна пјесма, везени мотиви, стари занати, породичне приче, камени записи и сјећања обичних људи.
У времену када се традиција често губи у брзини савременог живота, „Каструм на Уни“ подсјећа да се културни идентитет не чува великим ријечима, него конкретним радом, истраживањем, књигама и људима који не пристају на заборав.
А можда је управо то најважнија порука ове приче: не мора свако да буде велика институција да би иза себе оставио велико дјело. Понекад је довољно да постоји човјек са идејом, неколико посвећених сарадника и воља да се започето не напусти.
Јер завичај живи онолико дуго колико има оних који га памте, истражују, записују и преносе онима који долазе.
НАЈАВА: Бесплатна радионица „Ћирилица, нит која нас спаја“ у Музеју Републике Српске
Сви који желе да се и сами опробају у овој вјештини имаће прилику већ у петак, 20. новембра, са почетком у 14.30 часова, у Музеју Републике Српске. У оквиру овогодишњих „Музејских дана ћирилице“, Музеј Републике Српске и Удружење „Каструм на Уни“ организују бесплатну радионицу „Ћирилица, нит која нас спаја“, коју ће водити Желимир Перић.
Учесници ће имати прилику да се упознају са техником традиционалног веза и да на платну извезу ћирилично слово – свој иницијал или име, које ће након радионице понијети кући као личну успомену или поклон. Предзнање и материјал нису потребни јер је све обезбијеђено, а иако пријаве нису обавезне, број мјеста је ограничен. Све додатне информације могу се добити путем имејл-адресе kastrumnauni@gmail.com.
