Злочини у операцији „Бљесак“ некажњени 31 годину
Извор: РТРС
Протјеривање више од 15.000 Срба и убиство 283 људи, међу којима и 114 цивила, у хрватској акцији „Бљесак“ остало је некажњено 31 годину од агресије хрватских снага на Српску аутономну област Западна Славонија, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“.
Агресија је извршена на област која је била под заштитом УН, а на Србе из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године кренуло је више од 16.000 припадника хрватских снага.
Заштитне снаге УН су се повукле и препустиле српски народ на милост и немилост хрватском агресору, па је народ Западне Славоније био принуђен да крене у егзодус према Републици Српској.
Из „Веритаса“ наводе да су Србе на путу према „мосту спаса“ на ријеци Сави сустизале авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци, док су рањеници клани или гажени тенковским гусјеницама.
У акцији „Бљесак“ погинуле су и нестале 283 особе, међу којима је 57 жена, 12 малољетника, од којих је и осморо млађих од 14 година, као и 76 особа старијих од 60 година.
Међу несталима се води још 108 особа, међу којима је 46 цивила, укључујући и 23 жене.
Од 150 ексхумираних посмртних остатака из групних гробница, до сада су идентификоване 123.
У „Веритасу“ указују да су у хрватској акцији „Бљесак“ највише страдала села Медари са 22 жртве, укључујући 11 жена и троје дјеце и Пакленица са 20 жртава.
Убијено је седморо чланова породице Вуковић – Ранко и његова супруга Анђелија са дјецом Гораном /11/ и Горданом /8/, Ранков брат Милутин, његова супруга Цвијета и њихова кћерка Драгана /7/.
Заробљено је око 1.450 припадника Српске војске Крајине, од којих су многи мучени, а хрватски судови осудили су велики број заробљених Срба на дугогодишње казне затвора за наводне ратне злочине.
Цивили који нису могли или нису жељели напустити своја огњишта, смјештени су у логоре за цивиле, а за то вријеме православни храмови и српска имања су опљачкана, опустошена и уништена, истичу из „Веритаса“.
Ускоро су и ти цивили, уз помоћ заштитних снага УН и хуманитарних организација, превезени у Српску и Србију, од којих се до сада вратило тек око 1.500.
Савјет безбједности УН Резолуцијом 994 од 17. маја 1995. године од Хрватске је затражио да повуче своје снаге из зоне под заштитом УН, а од сукобљених страна да се повуку из зоне раздвајања успостављене Загребачким споразумом о примирју из 1994. године.
Хрватска је игнорисала ову резолуцију, јер није имала ултимативан карактер.
Хашко тужилаштво имало је све чињенице о злочинима, али никада није отворило истрагу, као што Хрватској ни Савјет безбједности УН никада није увео казнене санкције зато што је као чланица УН извршила агресију на заштићену зону организације којој је и сама припадала.
Пред националним правосуђима Хрватске, Србије и БиХ против припадника хрватских оружаних снага поднесено је неколико кривичних пријава за злочине над Србима у тој акцији, које нису одмакле даље од предкривичне фазе.
У августу 2021. године из Тужилаштва БиХ у Хрватску је упућена замолница о уступању кривичног гоњења против 14 хрватских команданата који су учествовали у акцији „Бљесак“, што је иницирано кривичним пријавама Центра јавне безбједности Бањалука из 2006. и 2007. године.
Влада Хрватске је то одбила по хитном поступку уз образложење да документација и материјал који су достављени не дају никакав основ за поступање правосудних тијела у Хрватској.
Са друге стране, Жупанијски суд у Загребу у марту 2020. године након вишегодишњег поступка неправоснажно су у одсуству осуђени Милан Мартић на седам година затвора и командант Српске Војске Крајине Милан Челекетић на 20 година затвора због „осветничког ракетирања и гранатирања хрватских градова након акције `Бљесак`“.
Наводећи да су ракете испаљене током хрватске агресије као знак упозорења агресорима да обуставе напад на српску област под заштитом УН, у „Веритасу“ питају ко и зашто прави разлику између цивилних жртава у Загребу и Окучанима и по ком критеријуму међународни и национални судови процјењују ко и када крши законе и обичаје вођења рата?
ФОТО: РТРС
