Швабо је увијек губитник на Балкану

Кристијан Шмит дефинитивно неће „кројити“ ситуацију на Балкану, Додик га је нокаутирао политичким крошеом

Пише: Славко БАСАРА

Добро је!

Дефинитивно, Нијемац неће кројити судбину Балкана, Република Српска и сви Срби су угледали леђа лажном високом представнику Кристијану Шмиту.

Милорад Додик је у политичком смислу побиједио надобудног Швабу оног тренутка када је показао, и доказао, да одлуке наметнуте споља не могу сломити политичку вољу Републике Српске, нити дисциплиновати српски народ притисцима, пријетњама уцјенама и медијским кампањама.

Историја Балкана много пута је показала да се на овим просторима тешко прихвата било какво наметање воље са стране. Зато многи у Републици Српској политички сукоб Милорада Додика и Кристијана Шмита су видјели као још један доказ да се народ на југословенским просторима најжешће уједини онда када осјети притисак из вана. У тој симболици, за дио јавности Шмитов неуспјех представља политички пораз њемачке политике и туторства над Балканом. То уствари и јесте нови пораз Германа на овим крвавим, али поносним и слободарским крајевима.

Годинама је Шмит покушавао да ауторитет гради декретима, забранама и подршком дијела међународне бирократије, али је сваки пут наилазио на зид – институције Републике Српске, њено руководство и народ који није пристао да буде политички поданик. Док је Шмит говорио о санкцијама и “послушности”, Додик је инсистирао на изворном Дејтону, уставним правима и чињеници да Република Српска није ничија колонија.

Највећи пораз за Шмита није у једној одлуци или једној сједници, већ у томе што није успио да наметне осјећај немоћи Србима преко Дрине. Покушао је да буде политички тутор, а добио је још јачи отпор и још чвршћи став Републике Српске да сама одлучује о себи.

Тачније, Република Српска (читај Додик) је једним одмјереним, дуго припреманим крошеом у „царство снова“ послала фрустрираног Швабу који осим туристичке визе није имао ништа више, а понашао се као да је краљ Прусије.

Додик је разумио једну ствар коју многи у Сарајеву и дијелу међународне заједнице нису – народ можда трпи притисак, али не прашта понижење. Зато је свака нова пријетња из канцеларија странаца само додатно хомогенизовала Републику Српску.

На крају је остала јасна слика: Шмит има печате и подршку страних амбасада, али Додик има политичку снагу на терену и подршку великог дијела народа у Републици Српској. А на Балкану је то често пресудније од било којег папира.

Зато је Шмит морао да потпише капитулацију као његови сународници 1918. и 1945. године.

Зар није више доста Германа на Балкану?

П. С. Додик је дегажирао Шмита као што то, на најбољи начин, показује наша фотографија дана!

ФОТО: фејсбук