Опасна ђавоља замка у коју сви упадамо
Пише: Отац Бојан КРСТАНОВИЋ
Човјек има потребу да оправдава све своје преступе, гријехове, мане, недостатке…
За много тога није свјестан јер не бди над собом. Све своје грешке правда којекаквим изговорима. Доживљава као несташлуке. Налази оправдања. Ублажава. Не признаје.
Међутим, ако има нешто добро што ради то онда уздиже до небеса. Неко добро дјело, труд, жртву… све то гледа као нешто што је сасвим довољно па чак и превише.
СВЕ ОВО НИЈЕ ДОБРО ЗА ЧОВЈЕКА!
Правдајући лоше ствари, човјек се не поправља, чак ни не зауставља него срља у сопствену пропаст.
Величајући своја добра дјела, човејк не напредује него се учаури у некој личној самодовољности.
Због свега наведеног човјек отступа са свог спасоносног пута, губи правилан однос према покајању, поправљању и напредовању.
Затим слиједи оно најгоре, човјек изгуби праву слику о себи, ко је, какав је; изгуби праву слику о томе какви су други; авај, изгубу слику о Богу, Његовој величини и неопходости да се Његове заповијести испуњавају.
КОЛИКО ЈЕ САМО НЕСРЕЋЕ У ЉУДИМА СВЕ ОВО ПРОУЗРОКОВАЛО!
Ми смо ПРАВОСЛАВЦИ.
То значи да право славимо Бога. То значи и да правилно схватамо Бога. Односно, да правилно схватамо величину Божију. Међутим, ко правилно схвати Бога он мора бити свјестан човјекове слабости, грешности, пада…
Морамо знати да све што добро радимо, да је то уз Божију помоћ, да је то добро, да се тим не смијемо задовољити него да морамо ићи у том правцу све више и боље…
Морамо знати да смо људи, слаби, грешни… да падамо… и да је то лоше. Не смијемо се мирити са тим јер нас то одводи у пропаст. Морамо се борити. Морамо дати све од себе.
Због тога је потребно да имамо духовника (или што чешће да разговарамо са својим парохијским свештеником). Да нас он руководи. Да нам укаже на то у коликој смо опасности због нашег гријеха и да нас усмјери и подржи у добрим дјелима.
ЈЕР ОД ТОГА НАМ ЗАВИСИ СПАСЕЊЕ АЛИ И СРЕЋА У ОВОМ ЖИВОТУ!
ФОТО: фејсбук
