Срби разумију, али не схватају: Компромис увијек на српску штету?

Извор: ИН4С

Политика је, кажу, умјетност могућег. Још прецизније – умјетност компромиса. У сложеним коалицијама, каква је данас власт у Црној Гори, компромиси су неизбјежни и нико разуман не очекује да било која политичка странка оствари све своје циљеве.

Међутим, поставља се једно суштинско питање: зашто су компромиси готово увијек на штету српског народа и српских националних интереса?

Најновији примјер је усвајање измјена и допуна Закона о статусу династије Петровић Његош. Иако су ријешена одређена имовинска питања, у закону је остао спорни и за многе увредљиви дио који тврди да је Србија 1918. године извршила „насилну анексију“ Црне Горе.

Ријеч је о формулацији која није само политички став, већ озбиљна неистинита историјска квалификација „никад више 1918“, која деценијама представља један од темеља антисрпске интерпретације црногорске прошлости.

Управо због тога се поставља питање – ако је већ морало доћи до компромиса око других дијелова закона, зашто није условљена подршка брисањем спорне и нетачне  реченице, коју је ДПС сасвим свјесно и намјерно унио у закон.

Посебно је занимљиво што је и сам посланик ПЕС-а Милош Пижурица раније препознао проблем и заједно са Горданом Стојовићем предложио измјене којима би била уклоњена ријеч „насилна“. Након притиска ДПС-а, дијела НВО сектора и њима блиских медија, та иницијатива је повучена. Тиме је практично послата порука да су одређене историјске теме у Црној Гори и даље табу и да се о њима не може разговарати без политичких посљедица.

Подсјетимо, посланици су о првобитним предлозима измјена тог прописа расправљали крајем прошле године, али се о њима нису изјаснили. Демократска народна партија (ДНП) и Нова српска демократија (НСД) тада су у потпуности тражиле брисање члана 1, у ком се налази термин „насилне анексије“.

Сада су посланици Нове српске демократије ипак подржали закон, иако је спорна формулација остала нетакнута. ДНП је био против, СНП уздржан, али је кључно питање остало без одговора: зашто НСД није искористила свој политички утицај и подршку условила исправљањем онога што и сама годинама назива историјским фалсификатом?

Управо ту лежи суштина незадовољства великог дијела српских бирача. Не зато што не разумију потребу за компромисима, већ зато што се стиче утисак да се компромиси очекују искључиво од српских политичких представника. Када су у питању захтјеви других политичких и националних структура, они се третирају као црвене линије преко којих се не прелази. Када су у питању српски интереси, од њих се готово по правилу тражи стрпљење, разумијевање и ново одлагање.

Дакле, шта све Срби морају да разумију, али не морају да схвате.

Подсјетимо, у новом предлогу закона уклоњене су одредбе које су предвиђале, да би, ако најславнија црногорска династија нема потомака по мушкој линији, традицију требало да настави најстарије женско дијете.

Новим предлогом закона остале су у процедури измјене да се рад Фондације “Петровић Његош” финансира из државног буџета, обезбјеђивањем 100.000 еура на годишњем нивоу, као и да потомцима династије припадне дворац “Крушевац” у Подгорици с припадајућим земљиштем, да трошкове реконструкције и опремања те грађевине сноси држава, док би средства била обезбјеђена из капиталног буџета.

У предлогу закона се наводи и да потомци династије не могу да продају дворац “Крушевац”, нити да отуђе земљиште на други начин. Једини “купац” може да буде држава, и то по цијени утврђеној на дан стицања својине.

Предвиђен је и да институције смјештене у дворцу “Крушевац” имају право да до изградње Музеја савремене умјетности наставе рад уз плаћање закупнине коју одређује надлежни орган државне управе за културу.

ФОТО: Скупштина Црне Горе