Како је изгледала окупација Црне Горе од Србије?

И крмад из угла крмади добро живе – до Божића.

Пише: Томо МИЉАНИЋ

Са неком сјетом се у Босни сјећају анексије Аустроугарске. Аустроугарска се и дан-данас спомиње по добрим путевима. Тамо гдје год живе Срби, некако се са сјетом сјећају прошлости, јер српски народ памти само добре дане. Али, када су Срби окупатори, онда се сјета претвара у ружну успомену на зло. И у Црној Гори је Аустроугарска изградила неке јадне путеве на које са сјетом гледамо.

Ипак, потпадосмо под окупацију Србије. А окупација Србије изгледала је овако – дакле, Србија је, док је спроводила окупацију, у Црној Гори изградила: Комбинат алуминијума, Жељезару, „Радоје Дакић“, „Обод“, „Титекс“ (текстилни комбинат), дрвопрерађивачке комбинате ШИК, „Требаљево“ и „Вукман Крушчић“, Фабрику целулозе и папира, Бродоградилиште, „Плантаже“, никшићку пивару, пекаре, пољопривредне комбинате, мљекаре и још педесетак мањих производних погона.

Хотеле: „Оногошт“, „Црна Гора“, „Свети Стефан“, „Маестрал“, „Плави хоризонти“, „Подгорица“, „Фјорд“, „Ас“, „Словенска плажа“, „Сплендид“ и још стотињак мањих хотела и ресторана.

Такорећи, за владавине Србије искоријењени су неписменост и заразне болести, и то захваљујући изградњи небројених основних и средњих школа, клиника, болница и амбуланти. Отворила је први универзитет и помогла у изградњи и обнови око 1.500 вјерских објеката, безброј домова културе, биоскопа…

Електрификовала је сва насеља, изградила хидроелектране Мратиње, Перућица и Слап, као и Термоелектрану у Пљевљима. Изградила је пруге Београд–Бар и Никшић–Подгорица. Србија је премрежила Црну Гору асфалтним путевима, мостовима и тунелима, те изградила више аеродрома.

У периоду окупације сазидано је на стотине хиљада стамбених јединица, а ту су још и телевизије и радио-станице. Србија је несебично помагала у елементарним непогодама, као и током највеће природне катастрофе – земљотреса 1979. године.

Уз то, Србија нас је хранила, а када би наплатила храну, то је било више реда ради.

Противници окупације би рекли „Па побогу, њени грађани су се купали у мору Европске уније, зар не?“

Тако вам је изгледала та страшна окупација Црне Горе, дјецо моја драга.

Е, онда је дошло ослобођење – мајско сунце слободе, које је пресрећно становништво упознало са појмовима: корупција, криминал, наркоманија, транзиција, крах берзе, геј бракови, проституција (додуше, са к*рвалуком су нас Италијани упознали још ’41. године), кладионице, намјештене утакмице, кланови, НАТО… и, наравно, са усклађивањем спољне политике са политиком Европске уније.

Када се све сабере, долази се до закључка да су ови наши преци баш будаласти били што су се уопште борили. Требали су, као ови тркопиши, фино расписати референдум па Црну Гору повести путем 100% усклађене политике са Отоманским царством, Аустроугарском царевином или фашистичком Италијом. Или ускладити спољну политику са нацистичком Њемачком, па Бог да види елиту која би уживала у благодетима усклађене спољне политике.

А народ у ослобођеној Црној Гори? Народ – ко га ј*бе, нека чека. Какве црне битке на Фундини, Вучјем долу, Граховцу, Мојковцу… све је то будалаштина. Предаја је права опција – за елиту. Зар не, Манда?

Елита се с правом хвали како добро живи од када је ускладила 100% своје политике са директивама Европске уније и од када се ништа не пита. И крмад из угла крмади добро живе – до Божића.

Међутим, од када се они усклађују, 80% народа у Црној Гори никада није отишло негдје да се као људи одмори од десеточасовног радног времена.

Али нека, то је цијена слободе на црногорски начин.

ФОТО: фејсбук