Бесједа свештеника Петра Радовића невесињским главарима 1875. године

У име Оца и Сина и Светога Духа, Наздравље и на спасење вам молитва
браћо!
Данас смо се сабрали у овом дому Божијем да прославимо Празник, да се
укријепимо у вјери, да нас Света Тројица ободри и укрепи у срцу, јер без
вјере, све је узалуд. Без молитве, и сабља је тупа. А даће драги Бог да у
нашим светим храмовима ускоро славимо и слободу нашу.
Браћо Невесињци!
Као што су древни пророци у Вавилонском ропству молили Господа за
избављење, тако и ми данас молимо, не само за слободу, већ за правду
Божију, да нам покаже пут и дарује храброст да њиме пођемо.
Јесенас, о Малој Госпојини, код цркве у Биограду, ми свештеници и сви
невесињски кнезови и прваци, договорисмо се да дигнемо устанак на
прољеће, послије Ђурђева дана, када гора озелени. Договорисмо се и да
наша депутација оде код књаза Николе на Цетиње и затражи благослов и
помоћ за дизање устанка. Књаз нам је рек’о да трпимо и чекамо боље
вријеме. Вели да Србија и Русија још нијесу спремне да зарате с Турцима, да
не покрећемо устанак и да још чекамо. Али ми више чекат не моремо. Оћемо
да се ослободимо турског јарма, да добијемо своју слободу и да се
ујединимо са Црном Гором и Србијом.
Агама и беговима дајемо трећину, а спахијама десетину наших земаљских
производа. Стално се уводе нови порези: на домаћинство, на мушке главе,
шуму, стоку, на све. Лањска година је била сушна и неродна, а бездушни
процјенитељи и закупници десетине не смањују намете, но их стално
повећавају. Турци нам узеше све осим живота. Кулук је народу дозлогрдио.
Али, нека нико не мисли да на зло треба враћати злом. Господ неће чинити
оно што човјек сам мора. На нама је да се боримо, али да душу не изгубимо.
Како Јеванђеље каже: „Шта користи човеку да сав свијет задобије, ако души
својој науди?“
Турска обијест и самовоља се увећава. Број турских заптија и кордуна се
умножио. Траже да ухапсимо или проћерамо из Невесиња харамбашу Пера
Тунгуза, Стојана Ковачевића и друге хајдуке и ускоке који бране народ од
Турских зулума.

Порушише нам све богомоље које су нам наши стари оставили и на
њијовијем темељима дижу џамије. Ударају на час’ и образ нашијех младијех
жена и ђевојака.
Овај се зулум више не море сносити и наше муке се никада неће ријешити
под турском управом. Невесиње јесте мало да одоли Турцима, али ако Бог да
оно неће остати само, но ће се дићи цијела Ерцеговина, а Ерцеговци могу
доста јада задати Турцима. Највише вјерујемо у Бога и у себе, али се уздамо
да ће нам братска Црна Гора, Србија и Русија бити од помоћи.
Преко Бањана добићемо помоћ из Црне Горе у оружју и џебани, а своју
чељад и стоку код њих ћемо да склонимо. Браћо, Турци ће попалити наше
куће и разорити наша имања, али наше је да ђецу сачувамо.
За њих се и боримо — да не расту у страху, него у истини и свјетлости. Да
недељом слободно у цркву оду, да знају ко су и чији су. Да знају да је правда
Божија већа од сваког царства овоземаљског.
Ако буде божија воља да се ослободимо, онда се ми стари не бојимо што
ћемо изгинути, бар’ ће наша
ђеца живјети у слободи. Ако не изборимо слободу, онда је боље да изгинемо
и ми и ђеца, но да вјечно робујемо проклетом Турчину.
Браћо Невесињци!
Сва младеж невесињска иште да се на устанак дигне. Откопавајте кубуре,
извлачите оспредњаче, вадите ханџаре, сучите јатагане, шта год ко има. Када
започне бој и сам ћу петраиљ скинути и опасати оружје.
Нека од овог часа крене пропаст турског царства!
Господ је Бог слободе, не ропства. Он је с нама када стојимо усправно, не
када пузимо. Али нас учи и да брата не остављамо, да не завидимо, не
мрзимо, да се и у боју човјек не одрекне човјечности. А када побиједимо,
нека побједа буде са крстом, а не са мржњом. Нека Бог подржи вас цијели
српски народ и нека му дарује витешку снагу и вољу да не клоне духом.
Да сте ми здраво и нека нам је свијема Света Тројица у помоћи!
Амин, Боже дај!