Дивље усташе из Бихаћа имале су своје насљеднике у припадницима 28. дивизије из Сребренице
Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ
Усташки натпоручник Енвер Капетановић био је један од најбруталнијих извршилаца геноцида над Србима у Бихаћу и Босанској крајини. Према историјским изворима, Капетановићу је суђено пред Окружним судом у Бихаћу, гдје је осуђен на смртну казну стријељањем, која је извршена 26. јуна 1949. године на брду Исламовац изнад Бихаћа.
Капетановић је предводио усташку сатнију (чету) која је ишла од села до села, хапсила, мучила и убијала Србе. Почетком јуна 1941. године, лично је испред петровачког затвора, наочиглед грађана, убио Лазу Брдара. Лазо Брдар се води као прва усташка жртва у том срезу.
Енвер Капетановић је директни организатор и извршилац масовних депортација Срба из Босанске Крупе и Бихаћа на стратиште Гаравице, гдје је звјерски убијено између 12.000 и 15.000 људи.
Окружни суд у Бихаћу је на основу чврстих материјалних доказа и изјава свједока прогласио Капетановића кривим за ратне злочине који у потпуности одговарају дефиницији геноцида из Конвенције о геноциду Уједињених нација из 1948. године.
Иако у оригиналној пресуди Енверу Капетановићу не пише изричито ријеч „геноцид”, већ да је осуђен за „ратне злочине” и „злочине против народа“ – масовне ликвидације Срба у Гаравицама и жицом омеђеном логору Буковача, мучења и пљачке Срба, наређење и спровођење тоталног прогона српског народа у циљу истребљења српске заједнице јесте геноцид над Србима на том простору.
На смрт стријељањем осуђен је и Гане Ибрахимпашић (пуно име Абдулгани Ибрахимпашић) један од истакнутих локалних организатора и извршилаца геноцида над Србима на подручју Босанске крајине током 1941. године. За разлику од Енвера Капетановића који је дошао из Херцеговине из Почитеља, Абдулгани Ибрахимпашић је потицао из старе муслиманске бихаћке породице и као локални човјек био кључна особа за мапирање српских кућа, радњи и угледних појединаца које треба ликвидирати.
На смртне казне су осуђени и Мустафа Челић и Хусмета Куленовић. Челић је био предратни трговац, а у рату логорник у Цазину, што је била највиша локална цивилно-политичка функција у том срезу. На тој позицији био је директни налогодавац и наредбодавац масовних злочина. Организовао је формације такозваних „дивљих усташа” састављених од локалних муслимана.
Хусмета Куленовић је припадао утицајној и бројној крајишкој породици Куленовић, која је дала много трговаца, посједника и политичара у бихаћком крају. С обзиром на то да је био локални човјек, мапирао је српске куће и појединаце, те одлучивао о томе ко ће од њих бити пуштен, ко задржан у притвору, а ко убијен. Као и Челић, такође је од локалних муслимана формирао и наоружавао „дивље усташе”.
„Дивље усташе” су имале овлашћења да убијају људе на кућним праговима, у двориштима, црквама или на заједничким сеоским стратиштима (крашке јаме, ливаде). Након покоља, потпуно би опљачкали српска имања, отјерали стоку, однијели покућство, а куће спалили до темеља како се преживјели не би имали гдје вратити. Уживале су апсолутни правни и фактички имунитет за све злочине почињене над Србима. И те како слични дивљим усташама-муслиманима из Другог свјетског рата, били су Муслимани-припадници 28. дивизије из Сребренице у посљедњем рату.
ФОТО: фејсбук
