Планирани хаос у Сребреници
Извор: Ибран МУСТАФИЋ
Тешки пораз и тоталну војну капитулацију, укључујући демилитаризацију, Сребреница је доживјела 18. априла 1993. године.
Од тог априла 1993. године Сребреница је до јула 1995. била људски концентрациони логор за пљачку, неморал сваке врсте, провођење терора и тортуре, укључијући убиства.
Командант тог концентрационог логора је био Орић и уски круг људи из његове организоване крканско-сељачке мафије.
Концентрациони логор Сребреница је био јако добро чуван изнутра од стране мафије, али и извана од стране српских снага.
Војници УН су били само медијатори новоуспостављеног стања које је трајало више од двије године.
Способни и интелигентни људи, који нису били под великом присмотром команданта и чувара логора, покушавали су тражити спас у бијегу из злогласног „Матхаусена“ у Источној Босни.
Бијегови су били успјешнији али пуно рјеђи преко Дрине и Србије ка Санџаку до Македоније, док су бијегови из Орићевог приватног логора ка унутрашњости Босне били кобни за многе људе.
Када је попустила апсолутна контрола логора, у једном периоду су људи са породицама почели колективно да одлазе према Радавој, надајући се бијегу према Кладањској територији.
Становници логора су имали право одласка на тефериче, посматрање такмицарских дисциплина на „љиљанијадама“, посматрање коњских трка уз опште народно весеље. На свим утркама је морао да побиједи Насеров коњ и Смајо Манџа. Коњ није имао конкуренције са још неколико рага, али да би Смајо Манџа утекао, морали су нижи чувари логора да Џеваду – Џоки и другим способнијим тркачима постављају замке и потплетања.
Насер је морао да побиједи у хрвању, а договорени губитници би били награђени пакетима хуманитарне помоћи.
Када је народ слуђен, команданта логора Орића, Смају Манџу и још неке подчињене чуваре Командант већег логора Сарајево, бАлија пребацује хеликоптером како би успјешни Планирани хаос у Сребреници био проведен над комплетним територијем већ убијене Републике БиХ…
Иако масовне ликвидације крећу од 12. јула, мафија геноцид слави 11-тог. За славље до Незука параду воде командант „Матхаузена“ Орићи, Смајо Манџа и њихове 33-годишње потрчке Фејзић, Чакан, Мунира…
Након 11-тог и завшетка славља, од 12-тог настају дани ћутње и бола за истинске жртве геноцида, јер од 12-20. јула се одвија процес масовних погубљења када још увијек сребреничка ратна и поратна мафија збраја остварени профит од свакогодишње прославе геноцида.
Издаја, геноцид и рат су најуноснији бизнис за људске хијене.
ФОТО: фејсбук
