Некада жива варош, данас чекамо ко ће угасити свјетло
Текст: Л. Г./фејсбук
Љубовија је некада била варош пуна живота. Улице су биле испуњене људима, радило се, стварало и веровало у будућност. Данас је слика сасвим другачија.
Према попису из 2011. године, у насељу Љубовија живело је око 3.900 становника, док многи мештани данас процењују да у самој варошици стално живи тек око 1.500 људи. Празне куће, затворени локали и све мање деце најбоље говоре о томе колико се Љубовија променила последњих година (напредно).
Млади одлазе јер не виде перспективу. Посла је мало, а прилика још мање. Уместо нових фабрика и производних погона, годинама слушамо обећања. Нажалост, од тих обећања се не живи.
Грађани све чешће имају утисак да се одлуке доносе у интересу малог броја људи, док већина остаје по страни. Пољопривредници, који су деценијама били окосница овог краја, све теже опстају. Села се празне, имања се гасе, а производња нестаје.
Многи постављају питање: за кога се гради и у шта се улаже ако становника има све мање? Каква је корист од инфраструктуре ако нема људи који ће је користити? Уместо подршке производњи, запошљавању и останку младих, стиче се утисак да су приоритети негде другде.
Све чешће се може чути и реченица: „Ако си наш, добићеш бар мрвицу. Ако ниси–то је твој проблем.“ Било да је такав утисак оправдан или не, сама чињеница да велики број људи тако размишља показује колико је поверење у институције пољуљано.
Љубовија заслужује много више. Заслужује нова радна места, подршку пољопривредницима, шансу за младе и развој који ће користити свим грађанима, а не само појединцима.
Јер ако се овако настави, остаће нам само тишина празних улица и питање које све чешће постављају они који су остали:
Ко ће последњи угасити светло и пожелети Љубовији лаку ноћ?
ФОТО: фејсбук
