Представа без мјере и достојанства
Како је албански председник шетао југом Србије као кроз своју нахију?
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
Посета председника Албаније, Бајрама Бегаја, општинама Прешево и Бујановац, оголила је све горке парадоксе српске свакодневице и оставила за собом тежак осећај понижења код локалног српског становништва. Оно што је формално најављено као „културна посета” и отварање сајма књига, претворило се у отворену политичку демонстрацију моћи и пузајуће порицање суверенитета државе Србије на њеној сопственој територији.
Дочек као у сред Тиране: Дуге цеви и хладна порука страха!!!
Снимак дочека Бегаја испред зграде општине Бујановац изазвао је оправдан бес јавности. Албански председник је ушетао у центар града окружен наоружаним обезбеђењем са „дугим цевима” (аутоматским пушкама), док су државна обележја Србије била у потпуном запећку пред шумом албанских застава.
Призор толико наоружаних људи без јасно видљивих, званичних ознака МУП-а Србије у непосредној пратњи, није послао поруку сигурности, већ хладну поруку страха и окупационе атмосфере за све Србе који живе у овим општинама. Бегај се понашао као да не посећује суседну државу, већ као да обилази провинције сопствене земље.
Скандалозне изјаве: „На својим земљама, ван матице”!!!
Да ово нема никакве везе са књижевношћу и културом, потврдио је сам Бегај својом званичном изјавом након посете, рекавши да је обишао:
„…Албанце у Прешевској долини који живе на својим земљама, нажалост ван матице.”
Оваква изјава усред Србије је директан шамар територијалном интегритету наше земље. Из угла међународног права, ово је прворазредни дипломатски скандал. Из угла локалних Албанаца – ово је био врхунски тријумф. Тамошња албанска заједница, која је деценијама политички и емотивно опчињена наслеђем терористичке ОВПБМ (Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца), у овоме је видела ветар у леђа за своје сепаратистичке тежње. Бегајев позив на „политичко јединство око националних интереса Албанаца” само је додатно подгрејао опасне етничке тензије.
Ефекат на локалне Србе: Осећај остављености!
Док су Албанци славили, локални Срби су остали неми посматрачи представе у сопственом дворишту. Овакав бахати дефиле стране војске/обезбеђења и поруке о „земљама ван матице” код српског живља у Бујановцу и Прешеву поново су пробудили старе страхове и донели онај најтежи, мучни осећај – да их је сопствена држава препустила самовољи локалних моћника зарад „мира у кући”.
Где је била реакција Београда? (Између притисака и игнорисања)
Највеће критике јавности с правом су упућене ка званичном Београду. Како је могуће да председник стране државе дође, вређа суверенитет земље домаћина, а да нико из Владе Србије или Председништва не реагује, нити се састане са њим?
Позадина ове пасивности највероватније лежи у добро познатом геополитичком сценарију:
1) Притисци споља – Србија је готово сигурно била под снажним дипломатским притиском Вашингтона, Лондона или Брисела да ову посету не забрањује, како се Београд на Западу не би приказао као „дестабилизујући фактор” који крши права националних мањина.
2) Тактика игнорисања као изнуђен потез: Пошто због поменутих притисака државни врх није могао или смео да спречи долазак, одлучено је да се примени тактика „потпуног игнорисања”. Заобилажењем Бегаја и ускраћивањем било каквог састанка на државном нивоу, Београд је покушао да овој посети обори легитимитет и сведе је на ниво небитног, локалног догађаја.
Међутим, та рачуница је погрешна. Можда је у Београду то изгледало као „мудро дипломатско заобилажење”, али на терену, у Бујановцу и Прешеву, то је изгледало као чиста немоћ Србије пред надирућим албанским екстремизмом. Докле год се преко оваквих провокација ћутке прелази, гради се опасна илузија да је југ Србије све мање српски, а све више „матица” неког другог.
