Зашто Козару и данас бранимо од погрешних тумачења?
Козара: 1942–2026. — Кад прошлост проговори
Пише: Српскопитање
Тачно 84 године и неколико мјесеци након крвавог љета 1942. године, Козара остаје заробљена између историјских чињеница, идеолошких ревизија и дневне политике. Док јавни простор пред комеморације преплављују опречни наративи, обичан човјек Поткозарја остаје изложен деценијском медијском бомбардовању — слуђен пред питањем да ли на Мраковици палимо свијеће невиној дјеци или једноставно пребројавамо гласове за наредне изборе.
Козару данас не бранимо пушкама, већ је бранимо од заборава, трговине жртвама и јефтине политизације која испира крв са њених падина како би нанела свежу боју на изборне плакате. Када историја уступи место дневном профитерству, онда прошлост мора проговорити самом собом — кроз чињенице, документе и чисту голготу народа који је преживео оно што се преживети не може.
Ова серија текстова, која ће се у наредном периоду објављивати на порталу Српско питање, биће огољена хроника о Козари некад и сад. Пратећи опомену Тонета Светина да је преживљавање слободе понекад подједнако тешко као и преживљавање рата, отварамо странице истине коју многи покушавају да прекроје.
О аутору:
Зоран М. Кос – дете Козаре, новинар, истраживач и хроничар. Као сарадник Лордана Зафрановића на капиталном филмском пројекту „Златни рез 42 / Дјеца Козаре” и човек од највећег поверења и тестаментарни наследник историчара Антуна Милетића, Кос у овом фељтону износи чињенице из прве руке, бранећи козарску жртву од ревизионизма.И ниђе везе са политиком у трећем добу је
Специјално за портал Српско питање.
ФОТО: Зоран М. КОС
