Правно печатирање геноцида

Kако Загреб завршава етничко чишћење Срба

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

Најновија срамна пресуда Жупанијског суда у Загребу, којом је 72-годишњи крајишки Србин Драгутин Ћелап осуђен на 12 година затвора у очигледно монтираном процесу заснованом на уцијењеном свједоку, није изолован инцидент. Ово је огољена слика фашистичког државног апарата савремене Хрватске који кроз своје правосуђе спроводи завршну фазу етничког чишћења и правно печатирање геноцида над српским народом.

Свједоци смо свакодневног, систематског лова на преостале Србе. Сваки српски мушкарац (па чак и жене) који је током деведесетих био пунољетан, данас је потенцијална мета загребачких оптужница за „оружану побуну, агресију или тероризам“. Kрив си ако си био борац Српске војске Kрајине, крив си ако си радио у тадашњем крајишком здравству, просвјети или администрацији, а крив си чак и ако на друштвеним мрежама поставиш историјске симболе свог завичаја. Циљ је јасан: правно легализовати прогон и у потпуности избрисати трагове српског постојања на вјековним огњиштима.

Врхунац лицемјерја хрватског друштва огледа се у бруталном извртању историјских чињеница кроз које се намеће лажни мит о некакавој „српској агресији“. Намјерно се гура под тепих истина: Хрватска је та која се нелегално и оружано побунила против међународно признате државе – Југославије! Загреб је формирао нелегалне паравојне формације, отпочео нападе на регуларне јединице ЈНА, поништио конститутивност српског народа и на крају успјешно извршио масовно етничко чишћење у бројним операцијама како ван Крајине тако и у Крајини.

Република Српска Kрајина била је потпуно легалан и легитиман ентитет српског конститутивног народа у тренутку распада ЈУ-државе. Све њене структуре биле су легалне исто колико и самопроглашене хрватске, с обзиром на то да је Хрватска међународно призната тек 1992. године – и то под жестоким притиском западних центара моћи, уз грубо кршење међународног права које изричито забрањује признање земље у којој траје унутрашњи оружани сукоб између конститутивних народа.

Kада се све ово узме у обзир, овакви правосудни фарсови уопште не изненађују. Шта очекивати од државе у којој је затирање и изгон читавог једног народа (злочиначка операција Олуја) проглашено за државни и национални празник, док потомци и породице злогласних усташких кољача уживају у националним пензијама? Сада, када су физички очистили простор, кренули су у отимачину српске културне и материјалне баштине, забрану ћирилице и затупљујућу индоктринацију сопствене омладине.

Ове пресуде су само папир којим покушавају покрити своју историјску срамоту и злочин. Српски народ Kрајине и његова жртва никада неће бити заборављени, а лажне пресуде не могу избрисати истину о томе чија је ово земља вијековима била и чијом је крвљу натопљена!

ФОТО: фејсбук