53.181
Пише: Милан Б. РАДУЛОВИЋ
Пре педесет година сам се први пут у просторијама СУБНОР-а Босанска Дубица на крају улице Маршала Тита срео са списковима убијених дубичког краја у Другом светском рату. За њихове потребе ( код фото Брилета) сам пресликавао старе фотографије бораца за неку монографију и видео фасцикле са почетним словима и како сам љубопитљив питао шта је то и добио одговор. Две године пре тога, као студент, у јануару 1974. године сам завршио у једној установи у Београду специјалистички курс за репро и микро фотографију и једини сам у нашем граду знао то да радим. По Меоптин уређај ( на којем сам имао обуку) сам ишао у Братиславу и тамо га приватно купио.
Обично сам долазио викендом а Бриле би припремио материјали а ја бих само штанцао.
Кад сам први пут видео спискове питао сам наравно за слово Р и тамо нашао податке о мојо баби Ани и теки Милици ( Напијало). О томе сам знао нешто из очеве приче док је био жив а ово су били егзактни подаци.
Годинама после тога сам почео да се више интересујем за то и тако је настала „Дубичка књига мртвих 1941-1945“ са 18502 имена жртава нашег краја пре свега захваљујући спонзорству Филипа Зептера и издавача „Чигоја штампа“ из Београда. Први примерак књиге је добио Председник РС и послата је музејима широм света. Пре пар година књига је промовисана на Вечери Козарчана у Дому Армије у Београду.
Пре две године у хотелу Зептер у Козарској Дубици, на ручку после прославе „Првих 10 генерација дубичке гимназија“ питао ме је Председник РС да ли бих могао приредити књиге за све општине Удружења Козарчана у Београду као што је Дубичка књиг мртвих и ја сам прихватио и требало ми је десет месеци да средим имена и спискове.
Ово су те књиге са именима 53.181 жртве.
Извор: фејсбук страница Дубица у срцу
ФОТО: фејсбук
