Злочин у селу Велика под Чакором
Пише: Српскопитање
Сунчано јулско 28. јутро, 1944. у планинском селу Велика под Чакором. Мирно село, где су живели обични људи: очеви, мајке, деца, старци. Није било војске, ни отпора. Само невини, који нису стигли или нису хтели да беже. За свега два сата и 15 минута, припадници Борбене групе Е-регрутне чете 21. СС брдске дивизије „Скендербег“ (углавном Албанци са Космета и из Албаније), Други батаљон 1. албанског ловачког пука, митраљески вод и минобацачко одељење 14. пука 7. СС дивизије „Принц Еуген“, уз целокупну албанску и локалну муслиманску милицију (вулнетари и други), извршили су један од најстравичнијих злочина над цивилима у Другом светском рату.
Према различитим изворима од 428 до преко 550 (неке истраге говоре и о 620+), углавном жене, деца и старци су били жртве. Половина становништва села. Међу њима више од 100–128 деце, од којих многа млађа од 12 година, па чак и бебе. Распорене труднице, деца извађена из утроба мајкама.
Деветогодишњег Тому Вучетића двојица су живог одрали кожу (са лица), поломили му руку на три места – умро је у најгорим мукама. Једанаестогодишња девојчица гледала је како јој убијају родитеље, док су војници псовали на српском. У кући једне породице 15–20 деце, жена и стараца живи су спаљени.
Пуниши Вучетићу запалили жену, две кћери и сина; Саву Томовићу жену, сина и две кћери; многе бацане у ватру живе. Село у диму и пламену, врисак деце, лелек мајки.
Ово није био „рат“. Ово је био геноцидни пир мржње, освете и етничког чишћења , део операције „Draufgänger“. Село је опкољено, људи затечени у кућама. Командант „Скендербег“ дивизије, Аугуст Шмидхубер, касније је обешен у Београду 1947. као ратни злочинац. Али већина директних џелата никада није одговарала.
Крв величких мученика, помешана са крвљу Светих новомученика српских (они су и канонизовани), није проливена узалуд. Она опомиње и оплемењује. Подсећа да зло, ма колико страшно, не може победити Дух. Да невина деца и мајке, које су страдале на дан Светих мученика Кирика и Јулите, сада стоје пред Богом и моле за нас: да се никада више не понови мржња која претвара човека у звер. Велика није само место злочина. То је место сведочанства: љубав је јача од смрти, а сећање је дужност према онима који више не могу да говоре.
Свети новомученици српски молите Бога за нас!
Извор: фејсбук страница Пресвета Богородице спаси нас
ФОТО: фејсбук
