Те 1995. године је било ово…
Пише: Невена ТАТИЋ КАРАЈОВИЋ
Тог 4. августа 1995. године, у Хрватској…
Српски живаљ, српска огњишта, цркве, гробнице, споменици, књиге…ћирилица.
Овога дана заувек нестало је:
2 000 СРБА
(од тога више од 544 жене, око четири петине старије од 60 година.)
78 ЦРКВИ (православних)
40 000 КУЋА (српских)
13 000 ОБЈЕКАТА (власници Срби)
920 СПОМЕНИКА (српске историје)
410 РАДЊИ (власници Срби)
181 ГРОБЉЕ (српска, православна)
435 000 протераних Срба.
Током већ мукотрпног путовања према Србији и Републици Српској у тракторима и препуњеним аутомобилима, изнемогли, гладни и преплашени Срби, старци, деца и жене су били нападани од стране хрватске геноцидне артиљерије и војног ваздухопловства, гранатирани и убијани. Са једне стране су их чекали Хрвати, са друге муслимани, потурице. Чак су страдала деца у колима црвеног крста. О томе сведочи учитељица ОШ ,,Хероји браћа Поповић” из Доњег Лапца. Већ измучен народ је преживљавао страхоте, незнајући у ком ће тренутку да севне метак и покоси их. Путовање је било у непознато, смрт или негде… само да нема усташа.
У најтежем злочину „Олује“, хрватски „мигови“ су 7. августа бомбардовали колону српских избеглица на Петровачкој цести. За два минута убијено деветоро цивила, међу њима четворо деце старе од шест до 13 година.

Книн, који је био српски град, са 90% српским становништвом је опустео.
Лика, Банија, Кордун и северна Далмациха су плански и организовано очишћени од Срба. Овај срамни и гнусан догађај је изведен са циљем нестанка једног народа на одређеном простору а то се зове геноцид. Ако се у 21. веку одиграо геноцид, одиграо се током августа у Крајини над српским народом!
Овај злочиначки подухват је изведен под диригентском палицом Фрање Туђмана и осталих представника власти, извршен помоћу хрватских војних формација. Били су потпомогнути Американцима и Французима на челу са генералом Карлом Воном. Голоруки народ, са још живим сећањима предходног покоља у НДХ, није имао другог избора.
Ђакомо Скоти, италијански новинар, који је извештавао из Крајине током деведесетих, написао је књигу ,, Хрватска операција Олуја“ која је коришћена касније у хашком трибуналу. Наслови поглавља све говоре:
,,Дрога за убијање“, ,,У Книну страшни задах покоља“, ,,Још само фали жута трака“, ,,За Србе нема повратка“, ,,Излази или ћу те заклати“, ,,Србин: добар само ако је мртав“, ,,Крвава оргија“, ,,Туђман награђује злочинце“, ,,Пакрачка пољана, Медак и други масакри“, ,,Владе и криминални лобији“.
Прогон свега што је српско у Хрватској траје још увек. Овај прогон се пренео на Србију па се о срамним и гнусном подухвату названом ,,Олуја” углавном ћути. Нико не тражи извињење, не клања се нико српским жртвама, не помињу се. Као да српски живот не вреди ништа. Као да јаук српске мајке не постоји. Као да земља коју је Србин увек бранио и поседовао никада није била његова па смо дозволили да је отму а те Србе да побију и протерају.
Да све буде горе, данас ти Хрвати славе! Славе и певају јер су се ОСЛОБОДИЛИ (?!). Ослободили су се деце, стараца, жена, сељака, Срба и то тако што су их побили и протерали, запалили све њихово а земљу отели. Та је држава члан Европске уније (!?).
Има још, браћо и сестре, пропаст је данас још дубља. Данас једна марионета која има српско име и презиме иде да прославља са Хрватима, свијим џелатима. Не, не иде у своје име, иде као представник Срба, оне шачице кија је претекла некако. Убили су му бабу али он ће да прославља смрт своје бабе и геноцид свога народа. (?!) Сложићете се, он више не припада српском народу. Он више не припада ни људском роду!
Ми, који још увек припадамо и који нисмо потпали под глобалистичко-масонску толеранцију па нам није ,,није важно” ово све што је наведено, ми да одемо у цркве и помолимо се на овај тужан дан за све Србе. Вјечнаја памјат страдалима и да зацеле ране намученима а ми да никада не заборавимо!
Коришћени подаци са странице Република српска Крајина
ФОТО: фејсбук
