Прекрштена дјеца из Јасеновца виђена у „Тврђави“
Пише: Српскопитање
У серији „Тврђава“ сазнаје се да Даријин отац није Хрват, већ Србин кога су усташе током НДХ насилно покатоличиле и васпитавале у хрватском духу.
Судбина која открива суровост једног од најтрагичнијих периода у историји нашег народа. Једно невино дете, одвојено од родитеља, било је прво лишено своје вере, корена, имена и на крају права да буде оно што јесте.
Током Другог светског рата, Независна Држава Хрватска је, под окриљем римокатоличке цркве и уз подршку Ватикана, основала први и једини систем логора за децу у модерној Европи.
Та логорска места укључивала су:
• Сисак
• Јастребарско
• Јасеновац
• Ђаково
• Лоборград
• Тење
• Паг (Слана)
Ту су децу, стару од неколико месеци до 14 година, затварали, мучили, убијали и покатоличавали. Њима су управљале римокатоличке часне сестре, попут злогласне Берте Пулхерије, о којој ћу писати наредне недеље у серијалу о ликовима из филма „Дара из Јасеновца“, док је надзор вршио „блажени“ кардинал Алојзије Степинац. Постоје сведочанства да су од деце правили сапун.
Подршку је пружало преко 1.400 римокатоличких свештеника, уз покровитељство Ватикана.
Данас знамо имена 19.432 убијене деце, од тога 12.113 српске националности, али већина жртава и даље нема име.
Поред логора, хиљаде српске деце насилно су усвајане у хрватске породице, где су одрастале као католици и васпитаване у хрватском духу.
Највећи део њих никада није сазнао да су им родитељи били Срби, убијени у усташким логорима, баш као што је случај са Здравком Тољем Цваретом (Славишом Чуровићем) у серији. Коначан број усвојене деце никада није утврђен.
Ова трагедија није само сведочанство о геноциду над српским народом у НДХ, већ и о дуготрајним, неизмерним последицама на српске породице и национални идентитет.
Судбина ових невиних живота остаје једна од најтежих и најболнијих страница српске историје.
Извор: фејсбук страница Повест Срба
ФОТО: фејсбук
