Симболика и поруке „испод жита“
Како је српска Полача постала позорница за ХОС и хрватску политичку елиту
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
У подножју суре Динаре, на свега неколико километара од Книна, лежи Полача – село чије је име кроз читав 20. вијек било синоним за српско трајање, али и за сурово страдање.
Полача није било какво село. То је историјско српско мјесто које је поднијело тешке жртве у Другом свјетском рату, да би деведесетих година постало један од кључних симбола српског отпора на Далматинском Косову и у читавој Книнској Крајини. Управо су ту ницале прве барикаде као одговор на пријетње новим страдањем, а народ овог краја вијековима је чувао свој идентитет, завјет и православну вјеру.
Данас је, међутим, слика Полаче из коријена измијењена.
Хрватски ресторан као симбол нове стварности.
У овом рањеном српском селу, након „Олује” и прогона матичног становништва, простор за пословне и шире пројекте добијају новодосељени Хрвати. Међу њима је и породица Чибарић, поријеклом Јањевци (Хрвати са Косова које је загребачка власт организовано насељавала на подручје Книна и Кистања). У Полачи отварају репрезентативни хотелско-ресторански комплекс „Код Шукија”.
Овај објекат није обична кафана. Саграђен са великим капацитетима, пространим паркингом, пратећим садржајима и високим стандардима заштите и дискреције, постао је главно угоститељско упориште за хрватски државни врх.
Сваког августа, док Книн гори у саобраћајном колапсу и политичкој сујети током државних прослава, хрватски предсједници, премијери, министри и војни генерали не остају у граду. Они одлазе управо у Полачу – у српско село, да у луксузу и мирној позадини ручају, договарају политичке потезе и славе.
Лице без маске: Ко је Марко Скејо?
Да би се разумјела сва дубина провокације која се у том ресторану одиграва, мора се знати ко сједи за сусједним столовима.
Марко Скејо је ратни командант IX бојне ХОС-а „Рафаел витез Бобан” – јединице која је отворено носила име по усташком заповједнику и злочинцу из Другог свјетског рата. Скејо је деценијама уназад у региону препознатљив по:
– Отвореном величању НДХ и усташтва; од бркова обликованих по узору на Адолфа Хитлера, преко црних униформи, до негирања усташких злочина над Србима.
– Јавном узвикивању фашистичких и нацистичких поздравa; годинама предводи групе које у центру Книна и пред споменицима узвикују усташки поклич „За дом спремни”.
– Привредном криминалу; ван идеолошког екстремизма, правоснажно је осуђиван за утaју пореза и злоупотребе у привредном пословању.
За Србе, Скејо је живи симбол идеологије која је спроводила геноцид и прогон; за загребачке медије, чест актер политичких инцидената.
Предсједник и фашистички симболи под истим кровом: Порука „испод жита”!
Дани обиљежавања „Олује” донијели су ситуацију која је демаскирала све протоколарне изговоре: у исто вријеме, у истом ресторану „Код Шукија” у Полачи, затекли су се предсједник Хрватске Зоран Милановић и Марко Скејо.
Иако се званични медији и служба безбједности труде да то прикажу као „случајност” или „одвојене протоколе”, свако ко познаје рад полицијско-безбједносних апарата зна да случајности за штићене личности првог реда не постоје.
Службе су знале све – Управа за посебне послове сигурности детаљно чешља сваки објекат сатима унапријед. Списак свих резервација и затечених гостију био је на столу прије него што је Милановић уопште и крочио у Полачу. Знало се тачно гдје сједи Скејо, са ким је и шта носи.
Тихи пристанак на провокацију – Да је постојала искрена воља да се спријечи сусретање са екстремизмом, предсједник би био усмјерен на другу локацију. Појављивање под истим кровом није безбједносни пропуст – то је политичка одлука.
Порука преосталим Србима: Одржавати свечане ручкове хрватске елите у Полачи, у присуству људи који величају угашену НДХ, шаље јасну поруку испод жита – Полача више није ваша, Крајина је савладана, а нови домаћини и њихови радикални саборници овдје дефинишу правила.
Овај случај остаје трајна слика и прилика савремене стварности; док се пред међународном заједницом глуми европски цивилизацијски оквир, на терену – у историјским српским селима – државни врх и озлоглашени носиоци усташке иконографије заједно, под истим кровом и уз исту трпезу, слави плодове српског страдања.
ФОТО: фејсбук
