Примјерак пописа Земаљске комисије…

Пише: Милутин ТЕШАНОВИЋ

Прелиставам разне документе од записника земаљске комисије, Анкете СУБНОР-а, архивске грађе из Војноисторијског архива, архивске грађе из локалних архива, црквене књиге, споменике на гробљима, разговарам са најстаријим људима у нашем подручју и полако схватам шта се дешавало и за вријеме Другог свјетског рата али и послије тога у комунистичком режиму.

Управо прелиставам руком писане изјаве свједока из Загона за записнике Земаљске комисије  и видим тачну матрицу као и у свим другим насељима:

1. Злочини усташа су углавном без имена убица и ако се случајно нађе неко име онда су то углавном они који су већ мртви. Углавном се упућује на неки списак злочинаца који ја нигдје нисам нашао.

Стравичније од тога јесте чињеница да се многи који дају изјаве ограниче на материјалну штету а да рецимо имена својих убијених и не помену или напишу: мој свекар, мој син, мој отац, мој стриц,

2. Злочини муслиманске ханџар дивизије се увијек воде као „есесовци“ или „Нијемци“, мада у многим документима видите да су они разговарали са њима, водили конверзацију по десетак минута или дуже. Дакле разумјели су се.

Или то нису били Нијемци или су мјештани Загона тада листом знали њемачки језик, што је наравно апсурдно. Јасно је да су ти есесовци и Нијемци, у ствари били муслимани из ханџар дивизије. Ту се већ набрајају таксативно шта су опљачкали: мушке гаће, три пара чарапа,  гуњ, сепет кукуруза, три кокошке … итд.

3. Злочини четника су врло прецизни са епитетима „крволоци“, „злотвори“, „слуге окупатора“ и слично. Усташе се углавном називају или усташе или усташка полиција.

Четници се таксативно набрајају са свим генералијама од имена, презимена, имена оца и мајке, године и мјеста рођења и слично.

У разговору са неколико старијих људи  сазнао сам и зашто је све то тако и то ме додатно изненадило.

Записници земаљске комисије и нису вођени да се утврди број жртава него да се покуша добити ратна одштета од Њемачке и свим свједоцима јасно је предочено да за ханџар дивизију и муслимане користе израз ЕСЕСОВЦИ или НИЈЕМЦИ, јер ће тако наводно добити одштету од Њемачке. Ту смо већ почели са трговином нашим убијеним.

Nа сликама имате рецимо примјер гдје извјесни Крсто Крстић стар 63 године каже како су му Нијемци убили кћерку (име не пише) али онда таксативно набраја:

Кућни инвентар у вриједности од 1237 динара

Справе и оруђе – 1300

Шуме (?) 250

Житарице 3473

Сточна храна 500

итд.

Укупно 15280 динара

Кћерка је убијена, нема јој имена али се зна колико је мрса однијето.

Затим имате изјаву Благојевић Тоше о конверзацији са есесовцима гдје он каже да су они причали са његовом домаћицом (име Јулка накнадно је додато) и гдје је питају има ли партизана а она рекла да нема . Есесовци је онд апитали шта нема када је ејдан сада побјегао….

Читава та фарса је у ствари, на неки начин покривање муслиманске ханџар дивизије. Обештећење наравно нико није добио али је зато Тито са Брантом умјесто  ратне одштете договорио милијарду кредита од Њемачке.

Ови документи показују, колико је то све рађено смишљено и колико је српски народ , који је ужасно страдао у рату, чак и за своје жртве и њихове џелате , преварен.

У Загонима је 1941 године било укупно 43 цивилне српске жртве а од тога су 33 цивила убијена у јасеновцу а осталих десет у Загонима почетком новембра 1941. године.

ФОТО: фејсбук