Стравичан злочин усташких бојовника на Кордуну – заклали 13 резервиста

Припремили: Крајишник и Илија СМИЉАНИЋ

У њемој тишини, уз безгласан плач и тек понеки јаук, мјештани села Крњак код Војнића испратили су посмртне остатке тринаесторице војника-резервиста, својих суграђана које су хрватске терористичке снаге звјерски заклале након што су се претходно предали – писала је Политика Експрес. Злочин који је згрозио и у црно завио цијели Кордун догодио се 21. септембра 1991. године код градског фудбалског стадиона у Карловцу, а о овом масакру родбини и Кордунашима свједочио је резервни поручник Бранко Мађарац, који је од усташког ножа побјегао скочивши с моста у ријеку Корану.

Група од око 23 војника-резервиста кренула је у ту суботу око 19 часова из касарне у Мекушју према касарни „Стјепан Милашинчић – Шиљо” у Логоришту, удаљеној свега пет километара. Војници су се кретали у једном „пинцгауеру” и једном војном камиону, али ову колону зауставила је група хрватских МУП-оваца пред мостом на Корани. Усташе су тражиле да се војници предају, што је капетан Миле Пеурача одбио, захтијевајући да се колони омогући пролаз или дозволи повратак у касарну. Када то није прихваћено, капетан је предложио да о условима предаје преговарају команда гарнизона и руководство МУП-а Карловца, али је и то одбијено уз ултиматум од 45 минута да положе оружје.

Док је трајао разговор између капетана Пеураче и усташког заповједника, из камиона су под необјашњивим околностима почели излазити војници и предавати се, док осморица војника у „пинцгауеру” нису пристајала на предају. Дежурни официр из Мекушја послао је три тенка да им помогну, који су на око 500 метара од мјеста догађаја запуцали митраљезима у ваздух. Међутим, усташки заповједник је преко заробљеног војника поручио да ће побити све заробљенике ако тенкови не зауставе ватру. Након што су тенкови заћутали, усташама је стигло појачање у комбију, група у маскирним одјелима са чарапама преко глава и прорезима за очи.

Након доласка ове групе, сви војници су се предали. Наређено им је да оружје положе на мост и да са рукама на глави легну на стомак, а потом је командовано постројавање уз ограду моста гдје је започело садистичко иживљавање. На мост је посљедњи доведен капетан Миле Пеурача, кога је са леђа два пута ножем пробо Михајло Мишо Храстов. Када је капетан пао, отворена је ватра из аутомата по постројеним војницима искључиво у ноге, након чега су се Бранко Мађарац, Душан Мркић и Светозар Шарац бацили преко моста у Корану. Само је Мађарац успио стићи до касарне, док су друга двојица завршила у болници. У групи хрватских бандита која је извршила покољ, поред Михајла Мише Храстова, помињу се и Велимир Хрвојевић, Петар Мандић и Живко Перишић.

Први је о овоме монструозном злочину са усхићењем јавио Радио-Карловац саопштивши да „Кораном плива 17 четника”.

Мртва тијела масакрираних припадника ЈНА са Коранског моста су превезени у загребачку болницу на обдукцију. Касније су лешеви предати родбини покојника, која је позвала српску љекарску комисију да прегледа лешеве. Утврђено је да је у загребачкој болници покушано хируршким путем прикрити трагове клања и убода ножем. Према извјештају о овом злочину и ријечима начелника ратне болнице „Петрова Гора” др Милана Кресојевића, војницима је прво пуцано у ноге да им се онемогући бјекство, а потом је услиједило дуготрајно мучење. Др Кресојевић је навео да су жртвама сјечене уши, копане очи и лица резана ножевима, а свима је било пререзано грло. Посебно је унакажено тијело заставника Николе Бабића, коме су ископане очи, одран дио лица, одсјечене уши, а глава једва остала састављена са тијелом. Овако измасакрирани и заблиндирани у металним ковчезима, војници су довезени у Крњак гдје им је владика горњокарловачки Никанор одржао опело, након чега су сахрањени уз почасну паљбу.

На коранском мосту заклани су Јован Сипић (1966), Божо Козлина (1954), Небојша Поповић (1957), Милић Савић (1959), Миленко Лукач (1959), Никола Бабић (1948), Слободан Миловановић (1966), Светозар Гојковић (1959), Милош Срдић (1948), Зоран Комадина (1964), Миле Бабић (1949), Васо Бижић (1955) и Миле Пеурача (1964), од којих су седморица били јединци.

СУДСКИ ЕПИЛОГ И ПРАВОСУДНА ХРОНОЛОГИЈА СЛУЧАЈА „КОРАНСКИ МОСТ”

У мају 1992. године окружно тужилаштво у Карловцу, под притиском међународне заједнице, подиже оптужницу против Михајла Храстова, припадника специјалне полицијске јединице МУП-а Хрватске, због кривичног дјела злочин против човјечности и међународног права – противправно убијање и рањавање заробљеника. На том суђењу Михајло Храстов је признао да је убио 13 припадника ЈНА и усљедило је његово напредовање у хрватској полицији. 1995. на Дан државности добио је од предсједника Хрватске Фрање Туђмана орден Николе Шубића Зрињског. 1996. године Карловачка жупанија га је прогласила заслужним грађанином додијеливши му низ признања.

Тзв. жупанијски суд у Карловцу три пута је (1993, 2002. и 2007. године) ослободио оптуженог Михајла Храстова, уз образложење да је поступао у „нужној одбрани”. Врховни суд тзв. Хрватске га је у мају 2009. године први пут прогласио кривим и осудио на 8 година затвора, што је у новембру исте године преиначено на 7 година, али је Уставни суд Хрватске у децембру 2010. године укинуо ову пресуду због процедуралних разлога.

На поновљеном суђењу, Врховни суд тзв. Хрватске је 7. септембра 2012. године осудио Храстова на 4 године затвора, иако је за ово дјело минимална законска казна 10 година. Као олакшавајуће околности узети су протекло вријеме од 22 године од злочина, измијењене породичне, друштвене и професионалне околности, као и налаз психијатријског вјештачења о смањеној урачунљивости током извршења дјела. На ову пресуду у јулу 2012. године жалбе су поднијели и тужилац и оптужени.

Иако су искази преживјелих и судско-медицински налази указивали на то да су у злочину учествовале још најмање три особе, тзв. хрватски правосудни органи оптуживали су искључиво Михајла Храстова.

Овај процес остао је забиљежен као најдужи кривично-судски поступак у региону. Кроз вишегодишње ослобађајуће пресуде, процедурална укидања и коначну казну испод законског минимума, случај је показао системску опструкцију и неспремност хрватског правосуђа да адекватно казни сопствене припаднике за почињене ратне злочине.

Памтимо!

Фотографија: хрватски злочинац Храстов

ФОТО: фејсбук