Аустроугарска кланица у Бањалуци

Звјерска мучења и вјешања која су заташкана

Пише: Српскопитање

Њихов „злочин“ био је то што су били чланови културно-просвјетних друштава, што су учили народ да мисли својом главом и што су одбили да се одрекну свог идентитета .

Завезаних очију, гладни до костију и збијени у смрдљиве подруме – овако су аустроугарски крвници сломили бањалучку елиту у једном од најмонструознијих логора смрти!

Када је букнуо Први свјетски рат, Бања Лука је постала епицентар страве. Окупационе власти су похапсиле 156 највиђенијих Срба – професора, свештеника, љекара и ђака. Циљ није био суд, већ систематско уништавање и крваво мучење.

У такозваној „Црној кући“ (окружном затвору) и истрагама користиле су се најсадистичкије методе:

Глад и жеђ до лудила: Затвореници су данима држани у мрачним, влажним ћелијама без капи воде и залогаја хљеба, док им се тијело није претворило у костур.

Свакодневно батинање: Премлаћивани су до бесвијести тешким гуменим цревима и кундацима све док им кожа не би попуцала, а кости се поломиле. Многи су умирали још у истрагама – петорица су подлегла мукама и прије него што је судија изрекао пресуду!

Психо-терор: Сломљени људи су тјерани да потписују лажна признања под пријетњом да ће им побити цијеле породице.

А онда је услиједио финале – Бањалучки велеиздајнички процес 1915. и 1916. године. Пресуда је била унапријед исписана у Бечу: 16 људи осуђено је на смрт вјешањем.

Планирали су најбруталнији крај – прво би обесили петнаесторицу пред очима јавности, док је за првооптуженог, посланика Васиља Грђића, остављено да буде обешен посљедњи, да гледа смрт свих својих другова прије него што и њему стегну омчу око врата. Они који су преживјели вјешање послати су у злогласни мађарски логор Арад, праву кланицу где су живи трунули од тифуса, јели кору са дрвећа и умирали у најгорим мукама.

Васиљ Грђић – Првооптужени, угледни политичар, народни посланик и један од лидера Срба у Босни и Херцеговини. Аустроугарске власти су га означиле као главну мету, а план је био да он буде објешен посљедњи како би гледао смрт свих својих сабораца.

Прота Стеван Живковић – Познати бањалучки свештеник и просвјетни радник.

Шпиро Боцарић – Истакнути сликар, културни радник и интелектуалац (који је касније, током Другог свјетског рата, такође страдао од усташа).

Петар Кочић – Иако је легендарни писац и народни трибун умро у београдској болници у септембру 1916. године (непосредно прије окончања процеса и доношења коначне пресуде), аустроугарске власти су га формално водиле као дио ове групе и планирале да га осуде.

Уз њих, на списку од 156 оптужених налазили су се десеци других виђенијих професора, љекара, трговаца, свештеника и ђака који су прошли кроз „Црну кућу“ и суровост аустроугарских казамата.

Извор: фејсбук страница Стара Бањалука

ФОТО: фејсбук