Чупали су и срца српским војницима
Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ
У раним јутарњим часовима 6. новембра 1992. године, Муслимани из Сребренице и Церске, припадници јединица „Армије РБиХ“, на ширем подручју села Горња и Доња Каменица, напали су на српске положаје са којих се чувала територија тог дијела Републике Српске и њено становништво. У том свом нападу Муслимани су успјели да заробе већи број припадника Војске Републике Српске. Након заробљавања, везивали су их бодљикавом жицом за околна стабла и на најмонструозније начине мучили. Потом су их свирепо убијали тупим тврдим предметима, ножевима, одсијецали им главе и разне дијелове тијела. Сматра се да је страдало, заробљено и масакрирано 126 припадника Зворничке и Шековачке бригаде.
Почетком фебруара 1993. године пронађено је седам масовних гробница на локалитету „Глођанско Брдо“, узвишењу изнад Доње Каменице, у којима су пронађена измасакрирана тијела 41-ог убијеног српског војника. Сачињен је записник о увиђају од стране Основног суда у Зворнику, 22. фебруара 1993. и 19. марта 1993. године. Обављена је и обдукција пронађених посмртних остатака. Остале су забиљежене ријечи доктора патолога да су неке жртве пронађене без срца, а да су појединим сјечени и језици.
Том приликом идентификована су 33 убијена припадника Војске Републике Српске. Међу њима су били Станко Јовановић, рођен 1956. године; Драгомир Јовичић, рођен 1958. године; Зоран Бојановић, рођен 1961. године; Славко Тијанић, рођен 1970. године; Миро Тешић, рођен 1968. године; Велимир Јовановић, рођен 1955. године; Милан Продановић, рођен 1952. године; Зоран Урумовић, рођен 1958. године; Жарко Савић, рођен 1949. године; Тришо Михајловић, рођен 1959. године; Радомир Радић, рођен 1950. године; Драган Летић, рођен 1964. године; Миодраг Ковачевић, рођен 1959. године; Радован Савић, рођен 1963. године; Мићо Симић, рођен 1953. године; Ненад Стевановић, рођен 1956. године; Ратко Илић, рођен 1959. године; Бранислав Петровић, рођен 1953. године; Никола Чворић, рођен 1963. године; Горан Пјанић, рођен 1952. године; Драган Јакшић, рођен 1965. године; Марко Милошевић, рођен 1948. године; Српко Лукић, рођен 1955. године и Саво Ђокић, рођен 1930. године; сви из Зворника. Миладин Ашћерић, рођен 1962. године; Радан Павловић, рођен 1967. године; Радислав Мацановић, рођен 1962. године; Радомир Павловић, рођен 1974. године; Саво Казановић, рођен 1957. године; Урош Казановић, рођен 1948. године; Владо Грабовица, рођен 1950. године; Радислав Грабовица, рођен 1950. године и Драгомир Божић, рођен 1966. године; сви из Шековића. ДНК анализом идентификовани су Зоран Божић, рођен 1964. године; Милош Грабовица, рођен 1974. године и Славко Павловић, рођен 1958. године; сви из Шековића и Милорад Видовић, рођен 1966. године, из Зворника. Оперативним полицијским радом је утврђено да су поред претходно наведених убијених војника, убијени и Рајо Максимовић, рођен 1953. године; Владо Ристановић, рођен 1958. године; Панто Мијатовић, рођен 1955. године; Кирило Стевановић, рођен 1940. године и Драган Текић, рођен 1957. године; сви из Зворника.
Тијела деветоро тада убијених Срба још нису пронађена. Нису пронађени Миладин Ложњаковић, рођен 1958. године; Борислав Михајловић, рођен 1958. године, Миладин Недић, рођен 1960. године; Ратко Продановић, рођен 1944. године; Богдан Радовић, рођен 1952. године; Виктор Савић, рођен 1954. године; Алекса Савић, рођен 1944. године; Ђорђо Стевановић, рођен 1952. године и Милош Зеленовић, рођен 1967. године; сви из Зворника.
У кривичним пријавама које је Министарство унутрашњих послова Републике Српске подносило Тужилаштву БиХ, за напад и масакр на Глођанском Брду директно се оптужују и повезују војни команданти и припадници јединица „Армије РБиХ“ (конкретно Оружаних снага Сребреница, Територијалне одбране Церска и Територијалне одбране Каменица). Без обзира на позната имена команданата тих јединица и зликоваца који су се нарочито истакли монструозношћу над живим и мртвим Србима – злочин на Глођанском Брду и даље представља један од некажњених злочина.
Напомена: Фотографисано у Шековићима – Република Српска
ФОТО: фејсбук
